ПРИКОЧИЛО НОВО ЗАПОШЉАВАЊЕ: Привреде наставиле раст, тржиште рада успорило

С. БУЛАТОВИЋ

20. 03. 2019. у 15:02

За годину отворено 68.000 нових радних места, а претходне посао добилa чак 231.000 људи

ПРИКОЧИЛО НОВО ЗАПОШЉАВАЊЕ: Привреде наставиле раст, тржиште рада успорило

Фото АП

ПРИВРЕДЕ Западног Балкана су за годину дана порасле у просеку 3,9 одсто, око 1,4 одсто више него годину пре. Тржиште рада је, међутим, успорило. Од половине 2017. до половине 2018. године отворено је око 68.000 радних места, насупрот 231.000 претходне године. Експерти нису сасвим сигурни шта су прави разлози, а једно од тумачења је да је - порасла продуктивност радника.

Истраживање Светске банке и Бечког института за међународне економске студије показује да је у овом периоду стопа запосленост у земљама Западног Балкана порасла 1,1 одсто. У Србији је запослених 0,5 одсто више.

- Нисмо сигурни који су разлози слабијег отварања нових радних места - каже Хермина Видовић, виши економиста у Бечком институту. - То може да значи већу продуктивност. Нека истраживања показују и да је за раст запослености потребан раст бруто домаћег производа од четири одсто.

Незапосленост је у региону са 16,2 пала на 15,3 одсто. Србија је по овом параметру нешто боља - стопа незапослености је око 12 одсто. Опште за све земље је да су се млади, од 15. до 24. године, више запошљавали него претходних година. Посао су лакше налазили и високообразовани. Дугорочна незапосленост, дужа од годину дана, карактеристика је читавог региона. И међу њима је највише радника у напону снаге, од 25. до 54. године, са дипломом средње школе.

- Значајно је пало учешће неформално запослених, сиве економије, на тржишту рада - истакла је Хермина Видовић. - Она је расла једино у Албанији и Северној Македонији. У Србији је неформално запослених 30.000 мање него годину пре. Међу неформално запосленима је највише младих мушкараца, старијих жена и људи са нижим образовањем.

Плате запослених на Западном Балкану су мање него у Европској унији. Тако су и номинални трошкови пореза и доприноса мањи. То не важи, међутим, када се они упореде са БДП по глави становника.

- Врло су велики доприноси за социјално осигурање - сматра Гонзало Рејес, виши стручњак Светске банке за социјалну заштиту. - Мерили смо и порезе на рад. Три земље имају више порезе. То су Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија. Приметили смо и ниску прогресивност пореза. Они који примају најниже плате нису ослобођени и плаћају сличне порезе као и они са великим платама. Зато су они са ниским платама у заостатку на тржишту рада. Потребна је пореска реформа како би се увела прогресивност.

МИНИМАЛАЦ НАЈВИШИ У СРПСКОЈ

НАЈВЕЋА бруто минимална зарада у региону је у Републици Српској - 337 евра. У Федерацији БиХ је 311 евра. Следи Црна Гора, у којој најнижа зарада послодавца кошта 288 евра. У Србији износи 285 евра. У Севeрној Македонији достиже 282, а у Албанији 181 евро.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације