Држава наводњава нових 50.000 хектара

ТРОПСКЕ температуре и мањак кишних дана овог лета нанели су несагледиве штете житарицама и ратарима. Суша је уништила и смањила усеве, и последице се тек "сабирају". Али ако је нешто позитивно у овој муци, то је сазнање да је ова суша покренула ствари с мртве тачке, пошто је, последњих месеци, само у Војводини започето 11 пројеката наводњавања који би воду требало да доведу до нових 50.000 хектара ораница.

Како је недавно најавио Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, ове године ће у наводњавање бити уложено готово милијарду и по динара, уз подсећање на то да се бар две деценије овом питању није поклањала никаква пажња.

Прочитајте још: Суша доноси поскупљења

Из Министарства пољопривреде најављена је и електрификација њива, како би се системи за наводњавање квалитетније снабдевали енергијом, а ту су и многобројне мере подршке и субвенција.

- Што је за друмски саобраћај ауто-пут, то је за привреду наводњавање - јасан је министар Недимовић. - После увођења система за наводњавање следи електрификација поља. Чињеница је да климатске промене узимају данак, а на нама је да им се супротставимо знањем, науком и финансирањем.

Пољопривредници још обрачунавају штету од овогодишње суше која је показала зубе, пре свега, соји и кукурузу. Чују се гласови да би могло да буде и горе него "по злу познате" 2012. године, када је суша такође пожњела усеве и направила штету од чак две милијарде долара. Србија се, међутим, тада није окренула изградњи система за наводњавање, и поред неславне титуле последње земље по броју наводњаваних хектара у Европи.

Иначе, систем за наводњавање једног хектара ораница, како су израчунали стручњаци, кошта око 3.000 евра. Његово постављање у "редовној" години гарантује повећање приноса за око трећину, а у сушним годинама, као што је ова, његова вредност је немерљива.

- У Војводини се тренутно наводњава највише 50.000 хектара, тако да би ове најаве могле да дуплирају површине, али у централној Србији наводњава се знатно мање - наводи др Мићо Шкорић, стручњак за наводњавање с Пољопривредног факултета у Новом Саду. - Када се погледа чињеница да Србија има 4,2 милиона хектара обрадивих површина, а да је од њих за наводњавање погодно 3,6 милиона хектара, јасно је колико нам је рада потребно како би се стање поправило.

Прочитајте још: Због суше, кукуруза неће бити ни за лек

Шкорић такође напомиње како га радују акције надлежних државних органа, али упозорава на то да раније акције Министарства пољопривреде често нису дале адекватне резултате.

- Постојали су раније планови да се у Војводини, у року од пет година, површина која се наводњава повећа на 100.000 хектара - напомиње Шкорић. - Ови планови, нажалост, још нису остварени. Неопходно је, наиме, да се у стратегији развоја пољопривреде прецизно дефинише и питање наводњавања, и да се та стратегија доследно спроводи довољно дуго.

Наду, додаје Шкорић, ипак улива то што готово сви нови засади, пре свега воћа и вишегодишњих биљака, имају своје системе за наводњавање.

Прочитајте још: Суша са наших њива обрала летину вредну 525 милиона евра

- Ови системи су у правилу савремени и не расипају воду - каже Шкорић. - Надам се да ће таквих примера бити више и да ће сушне године, којих је све више, послужити као добра опомена.

СУШНЕ ГОДИНЕ

* ТОКОМ 2000. године забележена је штета од суше од 700 милиона долара.

* У 2003. штета је била милијарду долара

* 2012. године штета је достигла чак две милијарде долара

* Штета настала ове године још се процењује