Коме користи што је динар све јачи

ЈАК динар не одговара свима. Док се задужени надају да се евро неће вратити на ниво од 120 динара, што би им поскупело кредитне рате, привредници, и то они који своју робу извозе из Србије, жале се. Њима не одговара јачање, већ слабљење домаће валуте, када за евре, практично, добијају више динара. Већи извоз значи привредни раст, а кад привреда расте, расте и запосленост.

Да ли динар треба да буде јачи или слабији, односно курс евра нижи или виши, зависи у којој сте улози: дужника или повериоца, увозника или извозника. Гледано из угла привреде једне земље, ствари су другачије. И премијерка Ана Брнабић најавила је састанак привредника са представницима Народне банке Србије управо на тему монетарне политике и јаког динара. Премијерка је истакла да су тему о јаком динару покренули неки наши произвођачи којима јак динар не одговара, јер се њихово тржиште угрожава због јефтинијег узвоза, али не одговара им и због њиховог пласмана на страна тржишта.

Економиста Љубомир Маџар подсећа да од јаког динара профитирају увозници.

- Јак динар значи слабији евро. То је друга страна исте медаље - наводи Маџар. - То значи повољније услове за набавку робе на светском тржишту. Поједностављено: јак динар значи мало динара за евро, а за извознике је добро да се добија више динара за евро.

Динар, истина, јесте ојачао, али није примећено и да увозна роба појефтињује.

Од почетка године динар је, према евру, ојачао за 3,5 одсто. Тренд јачања започео је од априла, пошто је на почетку године динар слабио због неизвесности у међународном окружењу и сезонски појачане тражње за девизама увозника енергената. Од половине фебруара, према подацима Народне банке Србије, кретања на домаћем девизном тржишту су значајно стабилнија, а од априла су присутни углавном притисци у правцу јачања динара.

Тренутно, средњи курс евра је 119,17 динара. То је највиша вредност динара, односно најнижа вредност девизног курса још од новембра 2014. године.

Оно што све занима је - шта нас очекује на курсним листама до краја 2017. Већ традиционално, у последњем тромесечју евро "скаче", па курс расте, али у централној банци не очекују значајнија померања.

- Кретање девизног курса као тржишне категорије је немогуће предвидети, јер се формира под утицајем понуде и тражње за девизама, на које делује велики број домаћих и међународних фактора, укључујући и одлуке водећих централних банака у свету - истичу у НБС. - Ипак, НБС очекује да ће фактори који су у претходном периоду утицали на стабилна кретања на девизном тржишту, пре свега повољна макроекономска ситуација у земљи, наставити да делују стабилизирајуће.

НАРОДНА БАНКА КУПИЛА ВИШЕ ЕВРА

НБС је од почетка године (закључно са 25. августом 2017.) интервенисала на домаћем девизном тржишту нето куповином 545 милиона евра (купила 890 милиона евра и продала 345 милиона евра). Циљ је ублажавање прекомерних краткорочних флуктуација курса динара.