ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: Тероризам усташке емиграције

"Ових дана нема масти у Београду. Разлог је кашњење брода из САД где је 'Центропром' купио 500 тона свињске масти. Товар је кренуо, али због буре на мору пошиљка неће стићи 6. новембра, већ тек половином месеца. Несташица неће дуго да траје, јер ће почетком децембра почети клање дебелих свиња."

"Несташица горива са којом је већ месецима суочено југословенско тржиште разлог је новог режима куповине горива. Грађани ће од 1. априла моћи да подигну бонове за гориво, а куповина је ограничена на највише 40 литара месечно..."

Ово су само неке вести са страница "Новости" које на најбољи начин описују свакодневицу Југословена осамдесетих година. Економија је тих година била истински у лошем стању. Један од највећих проблема државе била је презадуженост. У годинама које ће уследити после Титове смрти дуг државе биће на максимуму, док ће њена способност да било шта врати бити на најнижој тачки. Од шездесетих година јавни дуг се увећавао за око 17 одсто сваке године, да би 1991. он износио готово незамисливих 20 милијарди долара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Смена на политичком врху Србије

НОВИНАРИ и репортери нашег листа сваког дана су описивали размере привредне и друштвене кризе. Економске ломове пратила је и тешка политичка криза. Да је Југославија на заласку, осећало се на сваком кораку, с тим што се у новинама то писало са мером и у оквирима уврежених формулација. Декларативно се осуђивао национализам сваке врсте и педантно се преносила партијска саопштења која су била пуна зарицања у братство и јединство, визије СКЈ, у политику несврстаности. Берлински зид полако али сигурно је пуцао, свет се мењао. У Југославији, међутим, слабо је ко за то марио.

Симбол овог економски неславног времена биле су несташице - кафе, детерџента, бензина, сијалица, шибица, масти, меса, струје... То је и време бројних економских мера - стабилизације, консолидације, девалвације, ревалоризације...

Без обзира на ове рогобатне називе и демагогију тадашње власти која је бескрајним фразама лоцирала проблеме и најављивала решења, новинари "Новости" неговали су једноставан, "народски" приступ најсложенијим привредним темама. Новинаре нашег листа то и дан-данас свађа са одређеним стручњацима и бирократама, који сматрају да им је комантар обезвређен ако није неразумљив и сувопаран.

"Кад саберем бруто и нето, џабе радим цело лето". Много више од констатације генералног директора да "предузеће нема финансијских средстава за исплату личних доходака" о ситуацији у ПИК "Врбас" рекла је ова успутна реченица једног од радника овог комбината, која није промакла новинару "Новости".

ДУХОВИТЕ, језгровите и једноставне опаске и сликовито исцртавање реалности усталили су и као стил писања новинара свих сектора у редакцији нашег листа. Овакав приступ негован је чак и у унутрашњеполитичком извештавању, које је седамдесетих и осамдесетих година било уклештено између владајуће октроисане истине и све снажнијих порива за објективним извештавањем и коментарисањем.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Титова смрт - милионски тираж

Редакција је радила по секторском принципу - један новинар једна област коју прати. Највиша савезна и републичка већа била су под лупом најпре Душана Ђурића и Драгана Годића, Драгана Вукобратовића, Јована Кнежевића, Здравка Илића, Томе Милиновића, Драгана Јелића, Владимира Жалца, да би их наследили млађи попут Јована Кесара, Сташе Маринковића, Мања Вукотића, Гордане Логар, Мирослава Турудића, Ђуре Билбије... Ђуро Поповић је пратио синдикат, Растко Гузина привредне коморе, Ђорђе Мартиновић и Владимир Красић армију, Емилија Богдановић универзитет, Иванка Бунушевац и Драгана Минић здравство...

"Новости" су не једном, последњих деценија Југославије, помињане и у црвеним билтенима највећих светских новинских агенција.

ЕКСКЛУЗИВНИХ прича у "Новостима" крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година заиста није фалило. Лист је стајао добро, тираж је растао да би се осамдесетих усталио на јаких 400.000 примерака просечног тиража. Новинари су добро селектовани, радило се пуно и добро. Метод рада у тадашњим "Новостима" није се готово ни по чему разликовао од најпознатијих светских листова.

- Ко научи да добро ради у градској рубрици "Новости" може комотно да ради у "Вашингтон посту", "Њујорк тајмсу" или "Гардијану" - причало се тада у редакцији. И то није било далеко од истине.

Наше новинаре у раду одувек су одликовале сналажљивост, храброст, па и дрскост у вечитој трци за вестима. Одувек су магично мамила закључана врата, затворене земље, затегнути односи, забрављена документа...

Једна од ексклузива с краја седамдесетих година била је репортажа из Шпаније после Франкове смрти. Аутор је била новинарка, а касније и дугогодишња уредница спољне рубрике Јелка Ђурић. То што је Шпанија у то време била затворена земља, што са Југославијом није имала дипломатске односе, нити што није знала шта се тамо дешава, није спречило одважну новинарку да без визе и било каквог одобрења седне на авион и отпутује. Тамо је природно сачекао притвор, али после дужег убеђивања одобрен јој је боравак "на реч". Јелка Ђурић била је први југословенски извештач који је ушао у још увек фашистичку Шпанију после Франка. Свој боравак добро је искористила, а "Новости" су недељама објављивале њене разговоре и репортаже написане током овог несвакидашњег пута.

СЕДАМДЕСЕТЕ и осамдесете године време су и пуног сјаја дописничке мреже нашег листа. Прву генерацију дописника из света коју су чинили кадрови "Борбе", попут Слободана Глумца, Вање Краљевића, Богдана Пешића, Драгана Вукобратовића сменили су аутентични ђаци школе "Новости". Они су радили по јасним смерницама првог и дугогодишњег уредника спољне рубрике Милана Мише Братића, али и његових колега Харија Штајнера, Стевана Татића, Бранка Кукића и Бранка Стошића, Мије Илића...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Затресле се и Уједињене нације

Манојло Мањо Вукотић тих година исписиваће изузетно успеле репортаже о политичким превирањима у Италији, Раде Брајовић извештаваће о ситуацији у Индији, Александар Ђукановић из Париза, Тома Милиновић и Ђуро Билбија из Москве, Мирослав Зарић из Њујорка - где ће бити и током дејтонских преговора 1995...

Свет је био мали за "Новости" тих година.

Изузетно занимљив опус тих година припадао је и новинару и неуморном репортеру нашег листа Бори Комаду. Он је још од седамдесетих година у Скандинавији откривао трагове усташке емиграције. Први је раскринкао праву природу организације која је стајала иза низа терористичких аката, међу којима и атентата на амбасадора Владимира Роловића. Једна од његових ексклузива јесте и досије терористе Мира Барешића, када је постало очигледно да се иза њега крије биографија обичног преступника и ситног криминалца.

- У Стокхолму сам чак и ухапшен. Усташе су шведским властима дојавиле да је мој задатак организација атентата на шведског краља. Једва сам им објаснио да долазим из земље где се убијају само наше крунисане главе, не и туђе. После много провера, шведска тајна полиција је признала грешку и понудила ми извињење. Нисам га прихватио.

Комад је трагајући за новинским причама изградио и јаке везе у Либији, Палестини, Јужној Америци... У његовој биографији записан је и ексклузивни интервју са Долорес Ибарури ла Пасионаријом.

Сутра: Словенци су дошли да би отишли