СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Предњачимо по броју абортуса међу девојчицама

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ је податак да је Србија у врху по броју малолетничких прекида трудноћа и по броју порођених малолетница у региону. Да ли је на то утицало слово закона по коме тинејџерка са навршених 16 година има право сама да одлучи да ли жели да абортира или да роди дете, или би било другачије да родитељи одлучују уместо своје деце, бар док она не постану пунолетна? Стручњаци сматрају да сваки абортус носи ризик и указују да држава чини све како би младим девојкама скренула пажњу на све опасности које ова хируршка интервенција носи са собом.

- Адолесценткиње с непланираном трудноћом карактеришу збуњеност, неверица, страх, усамљеност и стид. Оне које имају подршку околине свакако лакше донесу одлуку од оних које се не слажу с родитељима - каже др Зоран Станковић, гинеколог Института за мајку и дете "Др Вукан Чупић".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Нежељену трудноћу годишње прекине 3. 000 девојчица

Већина гинеколога, ипак, не жели да полемише да ли би требало мењати закон, кажу да је то питање за психологе и психијатре. По њиховом мишљењу, најзначајније је образовање о заштити од нежељене трудноће.

- Године нису пресудне - уверен је др Станковић. - Проблем је што се много више манипулише информацијама о нежељеној трудноћи него што се улаже енергије за озбиљну едукацију. Прве информације деца треба да добију од својих родитеља, а касније у школи. Незахвално је и неискрено очекивати од младих да користе модерну контрацепцију, а да то не чине и њихови родитељи. У Великој Британији, Француској, Италији и Холандији, та граница је спуштена на 14 година, а ми смо, ипак, лидери по броју малолетничких абортуса.

Психијатри, међутим, немају дилему. Докторка Сања Животић, психијатар за адолесценте КБЦ "Др Драгиша Мишовић", каже да ниједна жена, било млада или стара, не би требало да буде препуштена сама себи, а поготово не у доношењу тако важне животне одлуке.

- Девојка са 16 година може да буде зрела за одлуку о рађању, али у томе не сме да буде сама - каже др Животић. - Родитељи најпре морају да буду узор својој деци, као и да отворено разговарају о последицама нежељене трудноће, пре него што до ње дође.

Према најновијим подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", у прошлој години урађено је нешто више од 10.000 намерних прекида трудноће. У "Батуту", међутим, процењују да је тај број три пута већи, јер приватне установе не морају да пријављују абортус. Највише жена које су намерно прекинуле трудноћу имају између 25 и 34 године, а готово трећина међу њима раније није рађала.

- Број абортуса у Србији је висок због тога што се прекид трудноће не сматра озбиљном хируршком интервенцијом. Абортус се прихвата као средство за контролу рађања уместо контрацепције - упозорава професор др Мима Фазлагић, гинеколог.

- Истраживања показују да већина жена сматра не само да је контрацепција штетна, већ и скупа, па је на њих хиљаду 40 одсто већ имало абортус, од тога чак 30 одсто пре рођења првог детета.

Гинеколози су једногласни у ставу да сваки абортус носи са собом ризик од стерилитета.

Са истицањем значаја чињенице да абортус са собом носи много више ризика од добро изабране контрацепције, сагласан је и професор др Жељко Миковић, директор гинеколошко-акушерске клинике "Народни фронт", у којој је током прошле године урађено 999 намерних прекида трудноће.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЦИЉ ЈЕ ШТО МАЊЕ АБОРТУСА: Влада донела уредбу за унапређење репродуктивног здравља

- Најчешће компликације абортуса су обилно крварење, повреде материце, оштећење грлића и заостајање делова плода и потреба за поновном интервенцијом - каже професор Миковић и напомиње да се оне у просеку јављају код 10 одсто пацијенткиња. - Ране инфекције као што су запаљење материце, јајовода и јајника, које су истовремено и најчешће, ако се не лече на прави начин и без одлагања доводе до каснијих компликација као што су стерилитет и ванматеричне трудноће.