Потребно да више рађају жене са средњом школом

ОД 2006. године до данас број беба код припадница лепшег пола са средњом школом смањен је на свега 1,3 детета по жени! Оне су, очигледно, у већој мери осетиле промену начина исплате родитељског додатка у 24 месечне рате и лошијег су материјалног статуса у односу на жене са факултетом.

А жене са средњошколском дипломом, како истиче др Петар Васић, демограф, доцент на Географском факултету Универзитета у Београду, посебно је важна циљна група за популациону политику. Пре свега зато што су по броју доминантне, има их чак 56,6 одсто.

Наш саговорник сматра да би требало створити услове, пре свега финансијске, којим би се подстакле на рађање жене са основном и средњом школом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Brnabić: Trudnicama i porodiljama pomoć od 1. jula

- Високообразоване жене су увек бележиле нижи ниво рађања у односу на друге образовне категорије. Оно што је значајно за њих јесте да имају највеће просечне године у којима рађају, што индиректно утиче и на остварени број рођења - закључује др Васић.

Само 7.397 припадница лепшег пола у Србији које су у 2005. години одлучиле да се остваре на пољу материнства имало је факултетску диплому, док их је после 11 година, према последњим подацима из 2016, на списку готово 19.500.

PROČITAJTE JOŠ - Više para više beba

Међу њима је 1.123 мастера и 107 доктора наука. За исто то време мама без дана школе је скоро дупло мање, а оних које су успеле да заврше тек основну школу је са 13.167 "пао" на свега 6.008, показују подаци Републичког завода за статистику.

Са повећањем школске спреме смањује се просечан број деце по жени, што је случај и у многим европским земљама.

- У периоду од 2005. до 2015. године жене са највишим образовањем и без њега показују тенденцију раста рађања, док код оних са основном и средњом школом она опада - каже др Петар Васић, доцент са Географског факултета Универзитета у Београду (на слици). - Може се претпоставити да су на та кретања код најниже образовне категорије утицале мере директне финансијске подршке рађању, пре свега родитељски додатак. Тако је међу Ромима управо то један од три најважнија разлога раног рађања.

Заступљеност најниже образовне категорије међу Ромкињама више је од седам пута већа од просека за женско становништво у Србији. Готово половина њих уда се пре навршене 18. године, а осмина чак и пре навршених 15 година.

БЕСПЛАТНО СТАНОВАЊЕ

ПРВО дете треба искључити из обухвата родитељским додатком, а на основу остварене уштеде двоструко треба повећати износ за друго дете, сматра др Васић, и обавезно исплаћивати новац у целости, а не током 24 месеца!

Уштеде се, по њему, могу остварити тако што би се ограничио обухват родитељским додатком на старосну групу од 18 до 35 година, уважавајући препоруке Светске здравствене организације, и на основу тога би се повећали износи давања за додатних 20 одсто.

Наш саговорник сматра да би требало увести неку врсту заштићеног становања за младе брачне парове, које би било бесплатно, и додаје:

- Рађањем деце ови парови би могли да остваре право на откуп стана под повлашћеним условима, где би се део кредитног задужења отписивао са рођењем сваког наредног детета.