Смањена незапосленост: У Србији 622.000 незапослених

Мартиновић је за РТС рекао да актуелна стопа незапослености износи 11,8 одсто и да се очекује да до краја године годишњи просек буде испод прогнозе ММФ-а, која износи 16 посто.

„Први и други квартал показују да је стопа незапослености у Србији испод 15 одсто. С друге стране, бележимо и повећан број запошљавања и радника који су пријављени на обавезно социјално осигурање“, нагласио је директор НСЗ.

Прочитајте још: Незапосленост као под Антом Марковићем

Он је навео да је за девет месеци ове године пријављено око 206.000 лица што је, како каже, позитивније у односу на прошлу годину за 2,4 одсто.

Мартинових је додао да су појачане инспекцијске контроле, али да је сива зона јошдоминантна.

"На жалост, у другом кварталу је дошло до неформалног запошљавања. Нису сви послодавци још ревносни да пријављују своје запослене", рекао је директор НСЗ.

На питање ко у Србији најлакше налази посао, Мартиновић је навео да су то стручњаци из информационих техологија, инжењери машинства, електронике, грађевине.

Прочитајте још: У пензију право са бироа

Он је додао да се без проблема запошљавају и они који поседују вештине и знање - књиговоде, рачуноводе, кувари, пекари, зидари, столари...

Мартиновић је рекао да се велики број незапослених лица интересује за програме преквалификације и да је актуелан прогам који се спроводи преко владине Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

"Око 900 особа се може преквалификовати за сложеније обуке из информационих технологија. Ми смо преко НСЗ у овој години обучили више од 5.000 незапослених за различите врсте вештина и оних компетенција који могу подићи стерпен запошљивости", истакао је Мартиновић.

Прочитајте још: Платили по 470 динара за лажни посао

Он је додао да се програм преквалификације мора наставити, наглашавајући да је у евиденцији НСЗ-а више од 30 одсто лица која су првог и другог степена без адекватног знања и вештина.

Директор НСЗ је додао да ће се настојати да се буџет за активне мере запошљавања увећа у односу на претходне године.

На тај начин биће омогућено, како је рекао, да се стимулишу мере усмерене ка теже запошљивим категоријама, као и програми подршке послодавцима, програми стручне праксе, програми за особе са инвалидитетом, као и сложеније обуке из области информационих технологија.