Плави шлем носи ризике
30. 07. 2015. у 13:09
У мировним снагама Уједињених нација и Европске Уније у свету је тренутно око 300 српских војника
МИСИЈА у Централноафричкој Републици међународна је операција УН у коју је Војска Србије упутила највећи број својих официра и војника - 72. Српски плави шлемови формирали су војну болницу која брине о 5.000 људи који чине особље УН у мировној мисији у овој земљи.
Докторка Оливера Јовановић, која је преминула од маларије заразивши се током рада у мисији у срцу Африке, прва је жртва ове међународне операције, али и први српски миротворац који је изгубио живот током ангажмана у свету. Она је као специјалиста радиолог била део тима од 13 лекара и 34 медицинских техничара, који је шест месеци провео у Африци.
У међународним операцијама под заставом ЕУ и УН на свим меридијанима тренутно је више од 300 припадника Министарства одбране и Војске Србије. У нестабилним подручјима они обављају различите задатке - од војних посматрача до чланова тима за медицинску евакуацију ваздушним путем.
- Према годишњем плану употребе војске и других снага, који је усвојен у Народној скупштини, Србија ће ове године учествовати у укупно 19 мировних операција, од чега ће у четири учествовати полиција - кажу у Министарству одбране.
- На списку држава су Конго, Либерија, Обала Слоноваче, Кипар, Либан, Централноафричка Република, Мали... Наши плави шлемови спремни су и за све изазове у Западној Сахари, Џаму и Кашмиру, Јужном Судану и на Блиском истоку.
План подразумева и мисије Европске уније за обуку безбедносних снага Сомалије, као и у војној поморској операцији у овој земљи, и више других сличних мисија.
Кроз међународне операције у свету за последњих 12 година, откако наши војници учествују као плави шлемови, прошло је више од 1.500 војника, подофицира и војника. Они су на терену изложени бројним искушењима, а маларија којој је подлегла докторка Јовановић само је један од ризика. Стална је опасност од ескалације сукоба и деловања екстремиста, посебно приликом патрола и дежурстава војних посматрача.
Операције под плавом заставом УН, међутим, прилика су и за добру зараду. Висина плате српског мировњака зависи од чина и дужности у мисији на коју одлази. Дебљину коверте диктира и коефицијент, који се одређује према природним условима, клими и ризику у земљи операције. Примера ради, официр чина капетана у мисији у афричкој земљи, попут Централноафричке Републике, месечно зарађује и до 3.500 долара, док плата професионалних војника пребацује 1.000 долара. За време док је на терену, припадник војске прима и плату коју добија на радном месту у Србији.
ТРОШКОВИ
УЧЕШЋЕ Војске Србије у мултинационалним операцијама у свету ове године коштаће 1,3 милијарде динара. Нешто више од 847 милиона обезбеђено је буџетом Министарства одбране, док ће око 400 милиона уплатити Уједињене нације, као надокнаду за учешће војника у мировним операцијама.
Feud
30.07.2015. 21:58
Svi propadnici plavih slemova JNA koji su sluzili u Izraelu umrli su od karcinoma.
U Centralno Africkoj Republici sam bila 3 godine i tu je bila malarija kako se kaze jako podmukla. Na testovima pokazuje da je nemate a onda odjednom bukne i ako ne uzmete prave lekove(ima ih vise vrsta) dovodi do ovakvih posledica. Preventivni lekovi u ovakvim slucajevima dovode do vise nanosenja zla organizmu nego donosenja dobrog jer vesto prikriva malariju. E mojo Srbijo, zar se tako lako odricete takvih strucnih ljudi.
@Jelena - Ne razumem kako su mogli da dozvole da lekove uzme tek u kasnoj fazi malarije.Trebala je da popije te lekove jos kad je dobila malariju u Africi, a ne toliko cekati. Malarija uopste nije opasna ako popijete odmah lekove po samoj sumnji i da je imate.
Коментари (3)