Дневник заблуда: Светли тренуци архитектуре

НА плану капиталних инвестиција, протеклу годину је пратила експанзија. Скоро свакодневно, у Србији је свечано отворена деоница колске саобраћајнице, постављен камен темељац или пуштена у погон производна хала. Актери ових градитељских достигнућа по правилу су иностране грађевинске фирме ангажоване на рачун грађана Србије или страни инвеститори који у нашој земљи развијају послове засноване на великодушним домаћим дотацијама и багателној радној снази. На великим архитектонским пројектима у земљи раде позната светска имена: Борис Подрека, Јан Гел, бирои Скидмор Овингс и Мерил, Фенвик Ирибарен, архитекти и многи други. Али, и поред експлозије градње, урбанизам и архитектура данас немају своје министарство у државној управи, већ је то Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Иако запостављена, домаћа архитектура је 2019. имала светле тренутке у којима су српски архитекти заблистали својим инвентивним решењима. Навешћу неколико запажених. Аутори архитекте Бранимир Поповић и Наташа Станковић израдили су пројекте винарије "Виртус" у Витежеву, код Свилајнца. Чистих, минималистички једноставних архитектонских облика, овај објекат је изграђен зналачком употребом природних материјала - опеке и дрвета и без сумње представља високи домет српске архитектуре.

Прочитајте још - Дневник заблуда: Архитектура и земљотреси

У Београду је реализована архитектонска реконструкција седишта некадашњег пројектантског и грађевинског предузећа "КМГ Трудбеник" у пословну зграду "Булевар 79". Смео и јасан архитектонски израз новом објекту и целокупној микролокацији Булевара краља Александра дао је архитектонски биро "Реморкер архитекти" из Београда.

Међу остварењима српских архитеката изван земље истиче се Српска спомен-капела на Војном гробљу у Маутхаузену изграђена по пројекту арх. Драгана Бобића и инж. Борислава Тегелтије. Аутори су оставили значајан културни, меморијални и верски белег Срба на територији Аустрије, земље која је у рату који је сама отпочела поражена управо од жртава којима се овај споменик подиже. Иако површином мали, пројекат је изузетно сложен, у потпуности уобличен по црквеним канонима.

На плану дизајна употребних предмета, посебну пажњу привукао је Вал деск организер, студија "Абовус" архитеката Маје и Ивана Стефановића, развијен да уреди велики број предмета који се свакодневно налазе на нашим радним столовима и од површине за рад начини креативно место. Пројекат је награђен престижном словеначком наградом БИГ СЕЕ.

Изложба "Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда" аутора и кустоса Ангелине Банковић и Злате Вуксановић Мацуре приближила је суграђанима богатство историје наше престонице. Кроз вредну фотодокументациону грађу, разгледнице и макете, ауторке су изложиле највредније артефакте међу око 17.000 који се данас чувају у Музеју града Београда.

1. Винарија "Виртус", Бранимир Поповић и Наташа Станковић

2. Пословна зграда "Булевар 79", "Реморкер архитекти"

3. Српска спомен-капела на Војном гробљу у Маутхаузену, Драган Бобић и Борислав Тегелтија

4. Вал деск организер, Маја и Иван Стефановић

5. Изложба "Стварање модерног Београда", Ангелина Банковић и Злата Вуксановић Мацура