Дугујемо захвалност храбрим генерацијама: Дарко Бајић о награду УФУС и новом филму

ЈЕДАН од наших најзначајнијих филмских стваралаца, редитељ Дарко Бајић, ову годину завршава са наградом Удружења филмских уметника Србије за најбољи дугометражни документарни филм у 2019, остварење "Линија живота". Ова, са пијететом и посвећењем испричана прича у којој говори о свом оцу Милошу Бајићу, врхунском ликовном уметнику, заточенику у концентрационом логору Маутхаузен током Другог светског рата, његовим цртежима насталим у магновењу између страха и наде, људског отпора и смрти, како каже за наш лист, заправо је врста завештања које жели да остави будућим генерацијама.

- Филм сам увек сматрао живом материјом, ако остане да траје, онда то чини својом енергијом. А енергија овог документарца настала је у истраживању свега онога што је мој отац Милош Бајић оставио мени, кроз детињство, васпитање, дружење, кроз некакву фину линију која у себи има и пркос, и протест, и провокацију. Та линија се сада, кроз овај филм, чини ми се дефинитивно спојила са мном као са редитељем. Ту сам линију и покушао да објасним, да је на неки начин пренесем на платно, да се захвалим оцу на љубави коју је посветио мени, али и уметности. "Линија живота" је и захвалност његовој генерацији, која је имала животну снагу и храброст.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Искрене слике наше стварности

Ову, 2019. годину за Бајића чини узбудљивом и то што управо снима играни филм о још једној историјској личности - Светозару Милетићу, угледном адвокату, политичару, градоначелнику Новог Сада, народном трибуну и неприкосновеном лидеру Срба у Аустроугарској. Кроз његову животну причу, како истиче Бајић, биће приказана дуготрајна и упорна борба Срба да у Аустроугарској монархији очувају свој идентитет.

- Историја нам оставља неке изузетне људе, не да их поново откривамо, него да их разумемо. Из неке своје интиме често сматрамо, самим тим што нам 21. век доноси неке нове технологије, нови начин размишљања и комуникације, да смо издвојени и да смо у предности. Али, када се вратимо личностима које су некада стварале историју, и прочитамо или чујемо њихове реченице, онда видимо колико су те њихове мисли по свему сличне данашњем времену које живимо. Људи су и пре сто, и пре сто педесет година размишљали о друштву и држави у којој живе, и изузетно је важно да те њихове мисли и дела оживљавамо на филмском платну, управо због тога да бисмо на неки начин показали људима да не би требало да буду препотентни што припадају савременом добу. Није то што живимо у новом веку нешто богзна шта, уколико иза себе не оставимо дело. То значи да не смемо ниподаштавати наше историјске личности и сматрати да смо данас у некој предности. Они су учинили велике кораке које би ми требало да наставимо.

За то је, како истиче Бајић, потребно пронаћи прави начин да се направи контакт са некадашњим временом, и то доба, заједно са личностима које су га обележиле, оставити генерацијама које долазе.

Са снимања филма о Светозару Милетићу

- Мени је филм "Светозар Милетић" јако велико искушење, управо због те херојске борбе наших предака за слободу и Српску Војводовину. Остварење тог сна Милетић, нажалост, није доживео, преминуо је 1901. године. Али, после дугог истраживања ове теме мени се чини да се ништа није променило. Балкански народи су и даље тамо где стоје интереси великих сила, како је и некада било, и никакво право решење до данас није направљено. Зато бих волео да овај филм привуче гледаоце у Србији, али исто тако и да ову историјску тему покажемо Европи. Она мора да чује и сазна део историје Србије, и то је велики мотив целе екипе филма "Светозар Милетић" - истиче Бајић.

Као трећи овогодишњи успех у каријери редитељ који је потписао неке од култних филмова и ТВ серијала може да упише и подршку на конкурсу Филмског центра Србије. Она је Бајићу стигла ових дана за пројекат новог филма "Сибир", екранизацију истоименог романа Владимира Кецмановића, који са Костом Пешевским потписује и сценарио. Реч је о трилеру смештеном у контекст западнобалканских криминалних удруживања и разрачунавања, уско повезаних са транзиционим политичким миљеом, који поприма облик несвакидашње љубавне повести, да би се на дубљем нивоу претворио у античку трагедију са неочекиваним, хиперреалистичким и готово надреалним епилогом.

Дела Милоша Бајића

О тачном датуму почетка снимања "Сибира" и глумачкој екипи коју ће окупити, како каже, за сада још не може да говори.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Српски филм "Мој јутарњи смех" на фестивалу у Ротердаму

- Потпуно сам заокупљен снимањем "Светозара Милетића", стално се селимо и мењамо локације, после Београда и Вршца ту су и Нови Сад, Сремски Карловци, Суботица. То је епоха и не могу да размишљам ни о чему другом док не завршим овај филм - истиче Дарко Бајић.

Дарко са оцем / Фото Приватна архива

ПУТ ДО МАШТЕ

ФИЛМ о Светозару Милетићу је спектакл, заправо, један мој пут до маште и пут до историје, а с друге стране, пут до откривања свега онога што се стварно десило. Он ће имати једну изузетно занимљиву мелодраму с великим бројем сјајних, заиста најбољих глумаца које ова земља има: Љубомира Бандовића, Жарка Лаушевића, Николу Ристановског, Катарину Жутић... - каже Бајић.