Филмска критика: Паразит - највеће изненађење сезоне

Пише: Божидар Зечевић

28. 11. 2019. у 12:15

Филмска критика: Паразит - највеће изненађење сезоне

Фото Н. Скендерија

Џун-Хо Бонг је режисер који је учинио чудо у афирмацији филма Далеког истока

ФЕСТИВАЛ ауторског филма у Београду отворен је пројекцијом канског лауреата на кога се клади већина када је у питању предстојећи "Оскар" за филм ван енглеског говорног подручја. То и јесте највеће изненађење сезоне, без обзира на чињеницу да је редитељ Џун-Хо Бонг миљеник не само канског фестивала ("Окја", 2017) већ и пола туцета светских смотри од кад га је, 2003. године, лансирао веома цењени филмски фестивал у Пусану, у његовој родној Јужној Кореји, где је Бонг постао и "краљ благајни" ("Сећања на убиство", "Домаћин" и други). Публику је, међутим, освојио одличним филмовима у којима се мешају жанрови, те лица и наличја модерног света. Учинио је чудо у афирмацији филма Далеког истока, који није ни јапански ни кинески него долази из земље древне културе и зреле кинематографије, у свему такмаца великих суседа.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Позоришна критика: Иванов - путовање кроз "човека без својстава" ствара мапу органски условљеног злочина, за који нико није крив, или су криви - сви


Када је пре нешто више од шест деценија Жак Тати снимио "Мог ујака" ко се могао надати да ће она чувена американизована и аутоматизована кућа помодарске породице усред Париза, парадигма доласка новог века, доживети шокантну апотеозу у ХХI веку хиљадама километара далеко од Париза, у метежу електронског Сеула, једног од неонских мегаполиса Азије. Само што је доброг духа, "господина Илоа", заменио демон новог станишта зјапећих симетрала и бездушних холова, нека врста повампиреног Френка Лојда Рајта, зли "таласон" једног одбојног и стерилног лавиринта данашњице, који је пре снобовски кавез него кућа за живот.

Њему се повинује једна скоробогата, "јапијевска" породица либералног капитализма, састављена према захтевима глобализације и обрасцу политичке коректности, на крхотинама давно потопљеног америчког сна. Као и скоројевићи по целом свету, породица Парк обожава све америчко у свом "кругу двојке". Она је пре карикатура него парадигма либералног социјалног модела на чијем се другом полу налази породица Ки-Так, огрезла у сиромаштву и измождена бедом, свикла да паразитира на друштвеној маргини, у ствари испод ње, тамо где уринирају пијанци и растаче се урбани отпад.

Редитељ и продуховљени друштвени мислилац Бонг доводи ове две породице у непосредну везу и сад тај скок одређује драматургију која изненада напушта обичја сатиричне комедије и постаје егзистенцијална драма, трилер, застрашујућа дистопија. Трансфер жанрова, који већ препознајемо у делу овог аутора, води у језиви финале филма и параболу светског домета.

Док се житељи ове куће страве спуштају у њене бетонске темеље, где су живе закопане утваре америчког сна испод 38 паралеле, ми пониремо до самог дна једне цивилизације устројене на превари и обмани, на фалсификатима и патворинама, на sine qua non једног извитопереног света. Нема ни трага стварности, а камоли истини у овој мочвари. Овде од почетка до краја харају превара и обмана. Штавише, то су и једини темељи на којима почива уклето здање новог светског поретка како су га замислиле све светске владе од Бретон Вудса наовамо. Корејска кућа је потпуна слика глобалног ћорсокака до кога је довела похлепа разулареног материјализма, бахатог стицања по сваку цену и стотина милиона морона који се томе клањају. У крвавом пиру финала Златно теле капитализма израста у ужасну слику Антихриста на власти. То су знаци глобалне несреће која сналази свет. Ако се и деси да "Паразит" освоји "Оскар", који му предвиђају зналци, приглупи Холивуд ће се о тешком јаду забавити.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Аух!

29.11.2019. 00:43

После овога, остаје само - мора се погледати!