ПОГЛЕД ИСКОСА: Љубин рај и пакао

Сликар Љуба Поповић (Тузла, 1934 - Београд, 2016) на величанствен начин се вратио у Београд, али се и Београд вратио њему. У Галерији Српске академије наука и уметности, највише захваљујући залагању Владимира С. Костића, председника САНУ и огромном труду Славице Батос, ученом познаваоцу и другој Љубиној супрузи, организована је прва велика ретроспективна изложба Љубиних слика из српских колекција. Никада у Галерији САНУ није било толико посетилаца на отварању и никада пре та цењена институција није објавила каталог у тврдом повезу, у три издања, на српском, француском и енглеском језику. Уз текст Николе Кусовца, Љубин интервју са Аленом Вијоом, у њему је по први пут и обиман "Хронолошки преглед" Љубиног живота и стваралаштва, који је саставила Славица Батос, која је одабрала радове и конципирала поставку. После много деценија и неспоразума САНУ се на достојан начин одужила свом члану, великом светском сликару.

Прочитајте још - Галерија САНУ: Љубина дела у својој кући

Ко је Љуба? Сликар, чудовиште, еротоман, јеретик или традиционалиста? Студирао је на Академији примењених уметности а дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду. После првог двонедељног боравка у Паризу, посвећеног највећим делом посетама Лувру, учествовао је на неколико групних изложби у Београду ("Нови облици надреализма и релационизам", "Сан и машта"). Године 1963. настанио се у Паризу. Упознао је истраживача фантастичне уметности Ренеа де Солијеа, који је аутор његове прве монографије из 1971. године. Између њих се развило пријатељство засновано на узајамном поштовању. Стигавши у Париз превише касно да би упознао "папу надреализма" Андреа Бретона, а по природи независног духа, никада није припадао групи надреалиста. О његовом стваралаштву писали су Ален Боске и Ален Жуфроа, значајни критичари, велики песник Андре Пјер де Мандијарг, проучавалац надреализма Патрик Валдберг, Етиамбл, велики синолог и познавалац дела Артура Рембоа, Жил Нере, аутор књига за немачки Ташен, Гистав Рене Хоке, највећи немачки стручњак за маниризам и сликарство неоманиризма, Саран Александријан, крајње упућен у магију и надреализам, аутор Љубине монографије с вероватно најбољим текстом икада написаним о таквој врсти уметности, као и бројни други стручњаци.

Љуба Поповић / Фото: И. Маринковић

О делу овог сликара објављено је 19 монографија, али о њему упркос несебичном труду ванредних мислилаца и познавалаца, кружи фама да га нико никада није ваљано и до краја растумачио, нити био на његовој стваралачкој висини, мада су о њему Драгош Калајић и Душан Макавејев написали неке од својих најбољих текстова. Можда те гласине шире они који нису способни да се носе с тим опусом бременитим значењем. Најсажетије речено, Љубино сликарство блиско је естетици групе Медиала чији је члан, тачније припада полу "але". Леонид Шејка, Дадо Ђурић и Драгош Калајић борили су се против недотупавих критичара и новинара који су у Медиали видели само наставак надреализма; традиционализмом и елитним неоконзервативизмом она никако није могла да припада марксистичко-фројдистичкој авангарди на трагу дадаизма. С друге стране, Љуба се гнушао и бројних савремених ирационалних сликара, фантаста које је сматрао митоманима, одбијајући олако и често сврставање његове уметности у фантастичну. Колико наследник великих мајстора ликовног онеобичења, следбеник је и првих модерних сликара. У његовом делу могу се уочити идеје које су занимале Хијеронимуса Боша, Монсуа Дезидерија, Жака Калоа и Пиранезија, али је близак и романтичарима и симболистима 19. века (постоје и они потоњи, у наредна два столећа).

Фото: К. Михајловић

Као наследник великих уметника, тим је сложенији што припада и породици еротомана, проучавалаца књижевних дела, филма, стрипа и научне фантастике. Слике и књиге значајних али и заборављених стваралаца служиле су му да себи и другима, без било какве илузије о сопственој величини, поставља кључна животна и уметничка питања, не би ли дошао до одговора. Црни романтичар, један од највећих визионара у новијој историји сликарства, Љуба је сјединио чулност и еротизам са есхатологијом и визијама с оне стране живота и смрти. Његова медиална "магија екстрема" га је из слике у слику водила ка понорима све дубљих сазнања, према распуклом Еросу и неизрецивој тајни слике.