ТВ КРИТИКА: Чији је ово краљ Петар?

УОЧИ емитовања пете епизоде изашао је у овом листу ауторски текст књижевника Милована Витезовића, једног од сценариста серије, под насловом "Ово није краљ Петар Први - ни свој ни мој". Добро је што ту, а и на другим местима у овом тексту, наш истакнути аутор јасно потврђује оно што ми пишемо од почетка: у овом предузећу лик и дело краља Србије Петра Првог Карађорђевића историјски су изврнути на недопустив начин и деградирани. Фикција, која се притом нуди заузврат, површна је и лоше срочена, са застрашујућим рупама у радњи и низом редитељских промашаја, о чему смо опширније говорили у до сада објављеним критикама. Резултат ове серије је у целини слаб, а шта год да се још догоди до краја, не може битније променити овај утисак.

Прочитајет још - ТВ КРИТИКА: Краљ Петар Први - Фикција, али лоша фикција

Милован Витезовић нам још саопштава да је његов сценарио, под насловом "Чарапе краља Петра" (који је поднео "Зилион филм" Лазара Ристовског) подржао Филмски центар Србије у циљу обележавања стогодишњице Првог светског рата и то под његовим (Витезовићевим) именом и насловом романа који је послужио као претекст за филм и ТВ серију, о чему сведоче одлука Управног одбора ФЦС и уговори у поседу аутора. То значи да средства нису предата фирми Ристовског да их употреби и потроши како она нађе за сходно и то још у прављењу нечег што са Витезовићевим сценаријем нема благе везе. Новац и подршка су дати наменски, за тачно наведени текст, а не за неки други. За све оно што се догодило потом, као и за крајњи учинак филма и серије, одговорност искључиво сносе продуценти ("Зилион" и РТС). Правно, тако стоји ствар. Витезовићев углед и наслов његовог романа коришћени су само у фази прибављања пара и подршке, а после - терај Ленка. Штавише, неке друге особе написале су сасвим другачији текст, потпуно супротан духу Витезовићевог сценарија, као и порукама целе српске новије историје.

Александар Вуковић у улози регента Александра

Пета епизода одише овим духом ("... доста тврдим и мргодним, у измишљеним заверама, па и сликама увредљивим за сам народ, поготову што се нису догодиле..." пише Витезовић), од чега ћемо се овде задржати само на једном, али можда најважнијем питању: чувеном ултиматуму Аустроугарске Србији од 10/23. јула 1914. чиме је, фактички, започео Први светски рат. Све смо већ знали о околностима, позадини и последицама овог документа, који је по речима британског министра спољних послова сер Едварда Греја био "најтежи ултиматум икада упућен једној држави од стране друге".

Сав водећи крем епохе сматрао је да се његови захтеви не могу испунити и да је ултиматум само начин за стварање повода за рат. Сви - политичари и дипломати, па руски, чак и немачки цар. Само је, према фикцији Ристовског, српски краљ био за то да се овај ултиматум - прихвати! Из неког шафоља у коме се брчка, краљ Петар довикује, отприлике ово: "Саветовао сам им да прихвате ултиматум! Инат ће нас скупо коштати! Ако им је до ратовања мораће без мене!".

Даница Ристовски

Прочитајте још - ОВАЦИЈЕ У ТРИ САЛЕ ЗА ПРИЧУ О ХЕРОЈСТВУ: Филм "Краљ Петар Први" премијерно приказан у Београду (ФОТО)

Иван Вујић Фото Промо

Ова измишљотина, ова злонамерна лаж односи се на разумни и максимално суздржани одговор српске владе који су писали највећи политички умови тадашње Србије, где се учтиво, али одлучно одбија само једна тачка ултиматума - она која задире у суверенитет српске државе. Краљ Петар Карађорђевић Први, који је сав свој живот посветио изградњи овог суверенитета, саветује, из уста Лазара Ристовског, да се тај суверенитет погази! Одбрану свог дома назива инатом! Објављује да дезертира! Све супротно ономе што је тада мислио, говорио и творио. Страшно и непојамно шта је све могло да се роди у главама болесних умова, потписника овог сценарија и серије. Целу савремену историју српског народа бацају они под ноге својој изопаченој фикцији, чији је једини мотив промена историјске свести српског народа. Аустријски ултиматум је требало прихватити! И то о нечувеном трошку тог истог народа, његових институција и његовог телевизијског сервиса. Сам Витезовић, на крају свог обраћања јавности, све то назива "веома скупим покушајем да се незнањем, веома великим незнањем, промени историјска матрица српског почетка двадесетог века и да се наружи најславнији мирнодопски период српске историје". Ако оно што смо видели у овој серији није краљ Петар "ни свој ни Витезовићев", чији је онда? Четворице случајних незналица, који су страћили огроман народни новац и поверење? Или се иза свега овога крије нешто - много озбиљније?