Београдске приче: Како је Чика Јова лечио Ђуру

Великани наше поезије Јован Јовановић Змај и Ђура Јакшић били су побратими. Блискост два уметника није била укорењена само у дубоком патриотизму, већ је била снажна и стога што су истовремено били браћа по перу.

Змај Јова био је Новосађанин, човек који је имао веома злехуду судбину због смрти своје деце, али је свачијој деци, на крају, био као отац. Његов рад је заувек оставио траг на одрастању многих малишана.

Истовремено, Ђура Јакшић је остао упамћен као велики боем, патриота али и вишеструко надарен уметник. Осим писане речи, његове слике су оцртавале раскошне међе Ђуриног талента.

Прича је везана за Београд, иако је Ђура дошао овде после потуцања по Србији и свету. Два песника су била блиска али је Змај имао довољно ауторитета да Ђури ипак скрене пажњу на један проблем који би могао да прерасте у озбиљну невољу. Био је то порок звани алкохол.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Доба кад је Сава била без моста

Ђура је волео кафану и друштво, а живео је прилично неугледно. Иако је данас свим Београђанима позната кућа Ђуре Јакшића у Скадарлији, то није била баш угледна зграда свог времена, са земљаним подом и оскудним намештајем. Хроничари су бележили чак да је Змај, после једне вечери у којој су провели подоста времена заједно, пожелео да Ђуру отпрати кући. Међутим, овај му је дозволио да дође само до почетка Скадарске улице, али не и даље ка његовом дому. Било га је срамота неугледног начина на који је његова породица живела.

Ипак, Чика Јови је више сметала Ђурина раскалашност и склоност кафанском животу и чашици. Ангедота каже како је Змај убедио побратима да се окане алкохола, једноставно - да престане да пије.

Заиста, Ђура је сутра одлучно решио да прође поред свих варошких кафана, а да одоли оном позиву "на по један круг". Није свратио ни у једну, одвратио је пријатеље да га уведу међу кафанске столове... И тако до увече.

Зид некадашњег Ташмајданског гробља

Када је на крају дана стигао пред кућни праг, сав поносан на свој целодневни "учинак", обратио се самом себи речима: "Ђуро, свака ти част, прави си карактер! Толико сам поносан да те водим на пиће!".

СТАРО ГРОБЉЕ

Попут великана свог времена, Ђура Јакшић је сахрањен на Старом гробљу које се простирало на простору данашњег Ташмајданског парка. Иако је био познат као боем, био је веома популаран у граду као песник и уметник.

Када је његов спровод кренуо, окупио се цео тадашњи Београд. Прича каже да је чело колоне, са његовим ковчегом већ стиглно до гробног места на Ташмајдану, а да је зачеље поворке још било код Ђурине куће, у Скадарлији.