Београдске приче: Доба кад је Сава била без моста

Фотографије с почетка 20. века понекад нас одведу у нестварне амбијенте Београда, у визије које нам сада изгледају нестварно. Заиста, како ли је било живети у граду који нема ни један мост преко Саве?

Мада, одговор би могао да буде једноставнији него што изгледа на први поглед: Београђане није много интересовало оно шта се налази на левој савској обали. До Првог светског рата тамо је иовако било иностранство, односно Аустроугарска. Негде, у даљини видео се Земун, као најближи инострани град.

Комуникација између две вароши одвијала се искључиво бродом. И тако је било до 1884. године, када је први чврст мост спојио две обале Саве. Био је то стари Железнички мост који и данас постоји.

Тај мост направљен је као власништво две државе, Србије и Аустроугарске.

Потом ће Београд још дуго чекати да дође још један мост, који би најзад искорачио на другу речну обалу.

Прво је морао овуда да протутњи Први светски рат, па да уништи и оно што је пре њега било овде. Тада је и једини мост прво био рушен, па наново подизан.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Како је "расвета" гушила глумце Народног позоришта

Затим је морало да протекне много воде Савом и Дунавом, пре него што је 1934. године окончана изградња првог друмског моста. Био је то Мост витешког краља Александра, претеча данашњег Бранковог моста.

У међувремену, уз десну обалу Саве град је дисао пуним плућима, а вековима се најважнија трговина обављала тако што су бродови довозили робу на простор где се, отприлике, налази садашње туристичко пристаниште. Ипак је тридесетих година прошлог века овај део насут, а речна обала "одгурана" на место где река и сада протиче.

Са друге стране, на левој обали реке, било је велико царство комараца. Тамо су највећи простор заузимале огромне баре, као и њиве које су повремено обрађивали бежанијски сељаци. Истина, уз обалу је дуго ишао један прашњави пут, који су Аустроугари дуго звали Друм Марије Терезије.

И тако је било док се крвава збивања из Великог рата коначно нису повукла одавде. Прво ће новобеоградску страну да украси Стари аеродром, негде тамо, испод падина Бежанијске косе, а потом ће, током тридесетих почети изградња Старог Сајма, која је можда била наговештај неких модернијих времена, која су пружила шансу обрисима данашњице.

ПАРОБРОДИ

Основни погон бродова на Сави и Дунаву дуго је била пара из котлова који су покретали пароброде. Много угља, умазани ложачи, "дебео дим" који се извијао изнад димњака... Тако је било све до доласка дизел мотора.