Београдске приче: Стара пошта и поштари

Када је на месту данашње Галерије Факултета ликовних уметности била турска мезулана нико није ни слутио да ће се пошта потом разносити на сва одредишта на много другачији начин.

Но, када смо досегли данашње доба технологије, нико ни не зна шта је била мезулана.

Боље је онда редом.

У турско време мезулана је била прва станица у Београду од које је посебан коњаник, татарин, носио пошту ка Цариграду. На том тешком путу било је неколико "станица", одморишта, на којима би добијао новог, одморног коња, и настављао пут. За седам до десет дана досезао би до главног града тадашње Отоманске империје.

После су се ствари модернизовале.

Железница је донела знатно брже видове транспорта, а уз железнчку пругу, она прва била је ка Нишу, брзо су се нанизале и бандере на којима се извијала телеграфска жица.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Прва "ноћна светлост" у вароши

Поруке су могле да се преносе много брже. Истовремено, писма су имала знатно бржи ритам путовања, што је убрзавало и пословну и приватну преписку.

Пошта је у предратној Југославији, као и њеном престоном граду - Београду, била развијена и значајна. Неколико кадрова из тог доба подсећа на сјајно дело Момира Коруновића, великог архитекте који је пројектовао здање Поште број 2 која је била тачка препознавања тадашњег града.

Возни парк био је упечатљив, и све се одвијало по неком правилном, уиграном ритму. Потом је дошао рат и много тога пореметио. Ипак, остале су успомене на неке старе поште, поштаре и њихова кола.

МЕЗУЛАНЕ

У време кнеза Милоша, од Београда до Цариграда се налазило 17 мезулана. Била су то важна одморишта. Код нас је прва била у Београду, па у Паланци, Јагодини, надаље су се низале у Ражњу, Нишу, Пироту, Софији...