Васкршњи фудбал је традиција Тодоровића

НАЈВЕЋИ хришћански празник већина људи прославља у кругу породице, уз трпезу и добро расположење. Бројна фамилија Тодоровић, из грочанског места Бегаљица, окупља се сваке године у родном селу, али уместо такмичења у лупању ускршњих јаја, снаге одмеравају у малом фудбалу. Традицију дугу 25 година настављају и за овај Ускрс, а ривалство у фудбалском мечу одмериће два тима, и то "ожењени против неожењених".

Све је почело 1995. године, када се на породичном имању у шору, у Улици Бориса Кидрича, окупило и младо и старо како би прославили Ускрс. Како воле спорт, одлучили су да одиграју фудбалску утакмицу. Брзо су се организовали, оивичили терен баштенским цревом, направили мале голове, шутнули лопту и заиграли.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдски вртићи: Стигло скоро 19.000 захтева

- Тада је екипи ожењених недостајао један играч и одлучили смо да, само тада, позајмимо играча ван наше породице - прича Мирољуб Тодоровић за "Новости". - На свим осталим утакмицама играли су само Тодоровићи или деца чије су мајке из наше фамилије. Да би се допунио број, али и због својих квалитета, заиграју и девојке из наше породице.

Неожењени су женидбом мењали екипу, а било је и обрнутих ситуација. Године нису ограничавајући фактор, али ни килограми, иако влада правило да се учесници измере пре почетка утакмице, како би се направило поређење са претходном годином. Подаци о килограмима, као и о постигнутим головима, бележе се у свесци, која је историјски документ за ову породицу.

Један од играча из тима неожењених данас је Ђорђе Тодоровић, рођен у новембру 1995. године. Растао је са турниром, који траје читав његов живот. Био је исувише мали да се услика на првој забележеној фотографији са утакмице, међутим данас се трајање турнира везује за њега, као и што се он везује за његово постојање. Иако се тимови мењају из године у годину, под утицај модерних технологија не подлежу. Подаци су ревносно мастилом забележени у свесци, записани су резултати, стрелци голова и остале појединости.

- Многи учесници са почетка данас нису међу живима, али су заслужни за постављање основних породичних начела, којих се и данас придржавамо - каже Мирољуб. - Деци од малих ногу причамо о својим прецима, одржавамо и негујемо култ породичног окупљања и дружења.

Истиче да се труде да и женска деца када оду из куће Тодоровића, увек осећају потребу да очувају везу са фамилијом из које су потекла. Али, и да се они који дођу у породицу осећају вољено и срећно. Правило којим се воде све ове године, јесте да ништа никоме не намећу, већ да свако дозира меру која му одговара.

ЧВРГИНИ ПОТОМЦИ

ТОДОРОВИЋЕ још зову и Чвргини, а легенда каже да је предак Марко Тодоровић једном приликом ушао на коњу у кафану, и тада ударио главом у врата. Како је ударац био мало јачи, изашла му је на глави чворуга, па су га мештани звали Чврга, због чега је овај надимак остао забалежен. Због тога се данас на амблему ове породице на слову "Т" налази стилизована чворуга. Знак "тау" иначе је амблем породице Тодоровић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: На уранак и надомак Београда

СУДИЈА БАКСУЗ?

МАЛИ проблем се појавио у вези са суђењем утакмица. Наиме, последњих година и то заредом дешавало се да судија не дочека следећи Ускрс. То је озбиљно унело страх међу будуће судије, па нико више не жели да суди. Одскора на турниру имају "мераче времена", али судије не. У шали причају да им нису ни потребни, јер играју поштено.