Београдске приче: Маларија харала и у 20. веку

На самом почетку лета 1939. године београдска штампа бурно упозорава како је маларија у Београду "узела великог маха". Ова болест се појављивала по свим деловима града, "у потпуно новим облицима, врло различитим и врло опасним".

Штампа 1. јула исте године пише како због наглог ширења маларије треба да се одржи ванредна седница Српског лекарског друштва. Тадашњу јавност званично је, путем штампе упозоравао и шеф Првог унутрашњег одељења Опште државне болнице др Никодије Благојевић. Он је упозорио да се током 1939. године маларија у граду појавила врло рано, још у марту месецу, док би се уобичајено појављивала тек у јуну или јулу. Необичност везана за ту годину била је што се болест није појавила искључиво у приобаљу београдских река, већ и свим деловима града.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Муке некадашњих радио уредника

- Међутим, то није најстрашније - говорио је Благојевић.- Много је теже што се ове године маларија појављује у разним облицима, тако да је тешко без прегледа крви поставити дијагнозу.

Доктор Благојевић сликовито објашњава муке на којима су се нашли предратни лекари. Тако је изложио пример једне пацијенткиње која је у престоницу стигла из унутрашњости. Како се тада говорило, имала је јако крволиптање из носа, десни и других делова тела, па је брзо губила на тежини. Иако је било важно да оболели брзо добије инфузију крви, десило се да то није зауставило крварење, напротив, још га је појачало. Тек је лек "афебрин" дао резултате и крволиптање је заустављено.

- Маларија се данас јавља и у другим облицима - објашњавао је др Благојевић.- Није редак случај да се ова болест појави са свим симптомима запаљења бубрега, трбушног тифуса, ангине или које друге болести. Због тога лекари сада приступају свакој болести са помишљу да је она компликација маларије или да је она њена последица. Нарочито је значајно да је у Београду било неколико случајева тропске маларије која је јако тешка!

Штампа из тог времена темељно анализира разлоге због којих се болест тако бурно распламсала. Јасно је било да су обилне кише те године стварале бројне баре и барице, а то су била потенцијална легла комараца. Зато се апеловало на становништво да се брзо "уклоне" све баре како би на тај начин уништили легла инсеката који су преносили ову тешку болест.

- Данас је Београд најмаларичнији град у Европи - закључују новинари.- Од свеукупне акције свих надлежних и сваког појединца зависи да ли ће то и остати.

Можда је данашњем читаоцу тешко да замисли како би изгледало једно ужарено, врело београдско лето пре 80 година, али тај живот није био нимало једноставан. Подсећамо да за борбу против инсеката није било хемијских средстава, а да је тадашњи Београд био окружен барама које су биле право, неподношљиво легло комараца. Само простор данашњег Новог Београда био је препун бара обраслих трском, а није било много другачије ни на обалама Саве и Дунава.

УПОЗОРЕЊЕ

У време када нису постојали савремени инсектициди, борба против комараца водила се углавном "на мишиће". Стручњаци су путем штампе упозоравали на опасност од комараца, али нису могли да дају савет како се одбранити од ове пошасти.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Немаш дозволу - немаш ни струју

- Важно је убијати комарце на сваком месту - пишу тадашње новине.- Не треба им дати да преноће у соби у којој неко спава, јер сваки ујед комарца може да донесе једно ново маларично обољење.