Удовичић: Спортисти, фокус на терен, држава мисли о осталом

Министар омладине и спорта Вања Удовичић изјавио је да су инвестирања у систем спорта објективно никад већа и да српски спортисти имају идеалну позицију у којој могу да се усредсреде на такмичење, а да о свему осталом брине држава.

Удовичић је у интервјуу Тањугу истакао да лично зна колико је важно да спортиста нема никаква друга оптерећења и да се никада више не догоди да Савези узимају кредит да оду на велика такмичења, као што је ватерпола селекција ишла 2010. године на Европско првенство у Загребу, где је освојена бронзана медаља.

"Надам се да ће наши спортисти правити све више ''проблема'' министру финансија када се врате са великих такмичења, поготово сад са Олимпијских игара у Токију када освојимо, што сви очекујемо, двоцифрен број медаља", кроз осмех је рекао министар и потом изнео податке по којима је улагање у спорт никад веће.

"Сваки савез је сад на максимуму, имају минимум 20-25 одсто више средстава него пре четири-пет година, неки и до 50 одсто. То је показатељ како гледамо на спорт у пирамидалној структури приоритета и колико очекујемо и од Савеза да радом и одговорношћу учествују да будемо још бољи", наводи Удовичић.

Када је у питању учинак српских спортиста у години иза нас, Удовичић је рекао да можемо да будемо више него задовољни, упркос томе што је на великим такмичењима освојено 10 медаља мање него 2018 (47:37).

"Имали смо тај конкретан пад, али опет када поредимо са предолимпијском 2015. годином освојено је седам медаља више (37:30). То је за 20 одсто више, уз олакшавајуће околности јер су неке селекције 2019. годину гледале кроз калкулације, подмладили екипе, на нека такмичења се није ни ишло итд. Кад се све сабере просек нам је 37 медаља у односу на период од 2000. до 2013. године када је било 14 у просеку", каже министар.

Са друге стране, опет су оборени бројни рекорди.

"Оборили смо рекорд по броју стипендија, када је реч о организовању међународних такмичења у Србији, по броју селектованих играча, по броју деце у систему школског спорта, сада их је 175.000, 82 одсто више него пре шест године. У многим сегментима смо померили границе, видели да можемо боље", рекао је он.

Такође, у омладинском пројекту са немачком агенцијом као конкретан резултат, ефекат, имамо 1.300 запослених младих људи у руралним срединама, то су питања од круцијалног значаја.

"Плус 12.000 младих који су на тржишту рада обучени кроз социјална предузеће, хабове, дали смо могућност младима да имају конкретан посао и тако формирају своју будућност у Србији", каже Удовичић.

Истиче да је посебно важна тема инфраструктура.

"Постоје четири основне базе развоја спорта било где на свету. Један од првих је инфаструктура. Ако немате где да се деца баве спортом, рекреацијом, не можете очекивати ни врхунске резултате, све је уско повезано. И кроз стручни кадар, селекцију, базу, масовност. Сва четири сегмента су повезана, а сваки је од круцијалног значаја".

Удовичић подсећа да се 2019. година кренуло у изградњу мултифункицоналне дворане у Кошутњаку, што је, како је навео, спортски подухват незапамћен на овим просторима.

"Штарк арена има 16.000 квадрата, а ова ће имати 16,5 или 17.000, дворана за шет спортова који су само сањали да имају свој тренинг центар. Мислим на четири борилачка спорта, џудо, рвање, карате, текводно, плус стрељаштво и спортско пењање, а гледамо и да дизање тегова ту пронађе свој дом. На одличном смо пут да следеће године имамо Светски куп у спортском пењању, да одмах кренемо да је експлоатишемо и приходујемо", рекао је Удовоичић.

"Поред бриге о рекративном спорту јер смо 1.250.00 евра преко ИП пројекта изградили 27 дечијих игралишта, плус започели смо пројекат изградње 24 спортска објекта у 22 града вредности 500 милиона динара. Настављен је тренд улагања у спортску инфраструктру, гледајући уназад Атлетску дворану у Београду, рукометну у Мионици, стадионе Крушевац, Нови Пазар, Суботица...".

Удовичић истиче да сада држава жели да направи велики искорак.

"У програму ''Србија 2025'' обавезали смо се пред грађанима да у наредних шест година желимо да направимо тај драстичан корак у виду изградње и реконструкције, где је најзначајнији Национални стадион, плус девет стадиона у другим градовима, базени да се реконструшу и направе нови", навео је министар.

Према његовим речима, тенденција је да 12-13 савеза који нам доносе највише медаља добију своје куће и да средства за припреме остану у земљи и нашим локалним самоуправама и да спортисти из иностранства долазе у нашу земљу.

Удовичић је нагласио колико је и углед земље у спортским свету подигнут, што се најбоље види добијањем организације великих такмичења.

"Добили смо оба квалификациона турнира за ОИ у кошарци, што је феноменално. Мушки два пута заредом, што никад није виђено. Поред тога добили смо ЕП у веслању, ЕП у женској одбојци, заједно са Грчком и Бугарском, чека се и Хрватска, имамо СП у школском спорту у рукомету, СП у параглајдингу, добили смо СП дворанско у атлетици, СП у кик боксу и гледамо да што више спортова добије организацију великих такмичења", навео је он.

Министар је истакао да му је жао што одбојкаши нису успели да у Берлину изборе пласман на ОИ, јер је уверен да би у Токију били озбиљан кандидат за медаљу.

"Недостајало је среће, термини утакмица, повреде. Али, ''сво зло с тим'', надам смо да смо ту потрошили лошу срећу и да ће се вратити осталима. Заиста, оптимиста сам уочи Токија, надам се да ћемо имати у првој недељи неки резултат као Штефанак у Рију када је повукао све остале. Сигуран сам да ће 2020. бити још боља по броју медаља на ОИ и пара ОИ и да ћемо оборити високу лествицу од осам и девет медаља", рекао је Удовичић.

У години иза нас повећане су награде за медаље са Олимпијских игара, које су никада веће и изједначене за колективне и индивидуалне спортове, јер су до сада индивидуални добијали мање. Сада је то 50.000 евра за злато, 45.000 за сребро и 40.000 бронза.

Поређења ради, у време кад је Удовичић био репрезентативац злато је вредело 35.000 евра.

За почетак ове године министар је најавио и повратак веома озбиљној теми као што је приватизација у спорту.

"Објективно имали смо паузу у процесу разраде изазова приватизације. Пре две године смо започели тај процес у директној комуникацији са ФС С као главним чиниоцем приватизације, где вам је општи консензус неопходан. Очекујем да до краја јануара или почетком фебруара добијемо Предлог који ће имати консензус целокупне фудбалске заједнице, чак смо тражили да постоји писана формуалција, у којој ће фудбалски свет стајати иза предлога", казао је Удовичић.

Како истиче, после ће се ићи у разраду за остале спортове.

"Тај изазов је и опасан јер све земље које су ушле и пре 30 година у тај процес нису имале брзи резултат, сви су имали велики пад, џеп у развијању клубова и то нас увек враћа назад да не бисмо поновили та искуства. Зато улазимо поново у процес свесни и принципа и разлога зашто улазимо, не бежимо од тешких тема и свесно желимо да цео систем спорта нађе заједнички иментиљ и да се заједно позабавимо највећим изазовом у систему спорта," закључио је Удовичић.