ТЕРЗИЋ ПРИЗНАЈЕ ДА СЕ ДУГО СТВАРАЛА ШАМПИОНСКА ГЕНЕРАЦИЈА: Тајни рецепти за злато

НАОКО миран, сталожен, прибран. Селектор одбојкашица Зоран Терзић ретко када на утакмицама показује своје емоције. Није био еуфоричан ни када је остварио сан, када је прошле суботе у Јокахами освојено толико жељено светско злато. И нема времена за предах, јер га већ очекују обавезе у турском Фенербахчеу.

- Нисам баш хладнокрван - прича за "Новости" кормилар светских првакиња Зоран Терзић. - Да нисам ни близу тако смирен, најбоље знају девојке на тренинзима. Али, утакмица је нешто друго. Треба бити концентрисан на све што се дешава, видети сваки детаљ.

Трофејни стратег је почео као тренер млађих категорија у Црвеној звезди, у којој је догурао до помоћника првог тренера мушке екипе Ласла Лукача. Тренирао је млађе селекције Партизана, а био и асистент Горану Нешићу у женској екипи ИМТ. Ко зна да ли би се о њему данас говорило као кормилару женске селекције да га 1999. тадашњи директор Црвене звезде Александар Боричић није убедио да преузме женску екипу.

- Већ је испричана прича да нисам желео да пређем из мушке у женску одбојку. Боричић је сматрао да то могу да радим - присећа се Терзић.

Пре него што је преузео сениорску женску селекције, 2002, четири сезоне је водио јуниорску репрезентацију.

- Наместило се доста тога и нетачне су приче да пре мог доласка нисмо ништа постигли. Добили смо фантастичну генерацију, 1982, 1983, 1984. годиште, која је изнедирала Јелену Николић, Ању Спасојевић, Ивану Ђерисило, Мају Огњеновић... Видело се да оне могу да постану добри играчи и мој претходник Закоч их је полако убацивао у репрезентацију. Помогле су и старије играчице, пре свих Весна Читаковић. Селекција је имала капацитет и моје је било да их усмерим и помогнем да дођу до резултата - каже Терзић.

Прочитајте још ЗЛАТНЕ ОДБОЈКАШИЦЕ НА ПОБЕДНИЧКОМ БАЛКОНУ: Десетине хиљада грађана дошло да поздрави светске шампионке, дочек за памћење! (ФОТО+ВИДЕО)

Сећа се искусни стручњак да је првих сезона постојала сумња да могу нешто да ураде, али да последњих десетак година немају проблема, нити стресних ситуација, јер се зна ко, шта ради у репрезентацији. А једна од кључних година је 2006, када је на СП у Јапану освојена прва медаља после 55 година, бронзана.

- Све дотле се говорило да је репрезентација талентована, да има перспективу, али није било резултата који би био замајац за даље. То СП одиграли смо у даху... Тада су схватиле да могу да се боре са врхунским репрезентацијама. Једино ми је жао што та екипа више никад није одиграла ниједно такмичење у истом саставу - истиче Терзић.

Због тога је замолио на дочеку у Београду навијаче да му помогну да задржи све девојке које су покориле свет.

- Тада су на одласке утицале друге ствари: повреде, операције, откази. Код ове која је објединила европску и светску круну и има олимпијско сребро може доћи до засићења, питања шта даље. Надам се да ће у себи пронаћи нове мотиве, изазове, енергију да наставе даље.

Прво злато на ЕП 2011. у Београду је, како примећује Терзић, свима дало снаге за нове изазове, јер је показало да могу да буду и најбољи. Да су кадре за велика дела показале су последњих година, када су освојиле олимпијско сребро, европско и сада светско злато. А привикле су се и на улогу фаворита.

- Уочи СП били смо уз САД, Кину и Бразил фаворити за титулу. То крије у себи и опасност. Не што се тиче дуела са Кинескињама или Бразилкама, већ када се игра против Холандије, Немачке... Јер, ако не крене како треба девојке постају стегнуте, почињу да размишљају "да нас ове не победе". Бреме фаворита је у том смислу опасно. Мирни смо када је екипа опуштена, јер тада приказује на терену своју препознатљиву игру. Срећом, на СП је све до финалног меча са Италијом (3:2) било онако како смо хтели.

У одлучујућем мечу са Италијанкама биле су стегнуте.

Прочитајте још ОЧЕВЕ СУЗЕ ЗА ЗЛАТНУ ТИЈАНУ: “Новости” у Билећи пратиле драматично финале са Бошковићима

- Видело се да нису опуштене, да превише греше. Срећом, жеља и мотив били су невероватно високи. Играле су веома пожртвовано у одбрани, чак можда боље и од Италије, која је по томе препознатљива. То је један од разлога победе. Код 1:2 девојке су схватиле да више нема времена за исправку, за питање шта ће бити, већ су се опустиле и заиграле своју игру. И оствариле су сан - објашњава Терзић.

За Терзића нема дилеме да је злато на СП вредније од злата на Олимпијским играма. Ипак, храбро је најавио поход на прво место на ЛОИ 2020. у Токију.

- Морамо увек имати највиши циљ. Али, није страшно ако се не оствари. Не може нико да каже да су друго, треће или четврто место неуспех. То су будалаштине. Нисмо ми претплаћени на титуле. Има земаља које имају дужу традицију од нас, које су финансијски јаче и далеко веће и које теже истом циљу као ми.

СВАКИ тренинг за време припремама на Палама је снимљен:

- Не, нисмо правили документарац. Увек снимамо тренинге и касније по завршетку такмичења их анализирамо да видимо што само добро радили, а шта морамо да променимо. За време тих тренинга на Палама интерно смо се шалили да снимамо како се ствара светски првак.