Слађана Ерић: Подетињила сам у Визури
04. 01. 2018. у 20:50
Није лако са 34 године да устанем у осам и бацакам се по терену, али одбојка је мој живот, каже Слађана Ерић
Слађана Ерић са пехаром првака Србије Фото Н. Параушић
ПОЧЕТКОМ 21. века одбојкашица Слађана Ерић (34) била је део црвено-беле шампионске слагалице, заједно са Ањом Спасојевић, Иваном Ђерисило, Мајом Огњеновић... У иностранству је наставила да осваја трофеје, а 2013. се вратила на домаћу сцену да богато искуство пренесе и на младе таленте. Тренутно са истим жаром као на почетку каријере, предводи најбољи српски тим - Визуру.
- Уживам стварно као капитен, подетињила сам уз моје девојчице - уз осмех прича за "Новости" Слађана Ерић. - Вратила сам се 20 година уназад. Зову ме "мама", али не дозвољавам да се на терену види разлика у годинама. Изводим их у град, идемо у шопинг, возим их кући, увек сам им прави пријатељ. Ипак, постоји поштовање које имају према мени и знају преко чега не смеју да иду.
Иако је у позним играчким годинама, Ерићева не дозвољава себи да "забушава". За то је доказ и награда за играчицу месеца у новембру.
Прочитајте још: НОВОГОДИШЊЕ ТУРНЕЈЕ "ЧЕТИРИ СКАКАОНИЦЕ": Стох пред новом титулом, Фрајтаг пао у Инсбруку
- Не смем да имам лош дан, јер моје саиграчице то осећају. Тиме што ћу одиграти максимално и са Сремом, Клеком, Лајковцем... показујем им да нема малих и великих противника. Оне то не могу да схвате, али на мени је одговорност. Награда ми значи и са финансијске стране, јер овај посао у Србији није плаћен.
Слађана не може да замисли дан без одбојкашке лопте.
- Љубав траје од малих ногу, када сам на наговор сестре и оца почела да тренирам. Није ми сад са 34 лако да устанем у осам и бацакам се по терену, али то је мој живот. Док год ме не мрзи да одем на тренинг, бавићу се одбојком.
Није јој тешко да игра, кад су око ње највећи таленти које Србија има.
- Сећам се кад сам на првом тренингу видела Тијану Бошковић. Чим се завршио рекла сам тренеру да ће ова мала бити најбољи играч света. Сад бих издвојила Сару Лозо (20), која је изузетно сазрела у последњих годину и по. Често каже да ће додати контру, да бих ја напала. Та несебичност је веома важна за тимски спорт. Сјајна је и Маја Алексић (20), као и Катарина Лазовић (18) која "граби" ка врхунској одбојци...
Радо се сети и времена када је у дресу Звезде била учесник легендарних утакмица са Јединством из Ужица.
- Тих година смо играле и Лигу шампиона пред две хиљаде "делија". По хиљаду људи је остајало испред "Шумица", јер нису могли да уђу у дворану. Сви су знали за нас. Сад је време потпуно другачије, у центру пажње су свакакви ријалитији, што ме баш чини тужном - нада се Ерићева да ће одбојка вратити статус који заслужује.
НЕДОСТАЈЕ ЕВРОПСКИ ТРОФЕЈ
СЛАЂАНА ће остати упамћена као играчица која је била првак и са Партизаном и са Звездом. У богатој колекцији има више од 20 трофеја.
- Недостаје ми европска титула. Са Галатасарајем сам била на два поена до освајања, али нисам успела. Тамо ми је било најлепше да играм. Живот у Истанбулу, лепоте града, врхунски клуб..