Вучевић о сусрету са фудбалским Џорданом, Орланду, Звезди, Пери Антићу: Године му ништа не могу

Звезда Орланда је опет у сали. Никола Вучевић који се 23. децембра повредио у дуелу са Јаном Махинмијем из Вашингтона, а три дана касније оперисао другу метакарпалну кост (на шаци), почео је с тренинзима. Додуше, још не са лоптом.

– Почео сам да возим тренажни бицикл, мало трчкарам, такође могу и лонгету да скинем. За сада иде све по плану, па би, као што су доктори рекли, у такмичарски ритам требало да се вратим најкасније за осам недеља од момента операције – каже за „Баскетбалл спхере“ Никола Вучевић, који је отпутовао са екипом Орланда у Далас, где је тим Меџика десеткован повредама играо са Мавсима. – Мислим да смо могли далеко боље ове сезоне. Добро смо кренули, али као што знате, задесиле су нас силне повреде. Тешко је кад недостају и два играча, а камо ли оволико. Али, шта ћемо, из ове коже не можемо. Остаје нам да верујемо да ћемо се што пре окупити.

Пре неколико дана слика Вучевића са Роналдом, оним „првим“, из Бразила, светским шампионом из 2002. привукла је већу пажњу на источној страни Атлантика, у Европи, него на западној, у Америци.

– Ух, па добро, знате да је у САД фудбал, онај „наш“, далеко мање популаран него ова четири спорта из „мејџор лига“, па сам морао неколицини саиграча да објасним да нам је у госте дошао фудбалски Џордан или Меџик, а имао сам и задовољство да, као страствени љубтељ фудбала, упознам Роналда, мало попричам с њим, а посебно ми је била част да му поклоним дрес с мојим бројем (9) који је својевремено и он носио, али на фудбалским теренима – објашњава Вучевић, откривајући да разлог доласка фудубалске иконе у „Амwаy центар“ није био случајан. – Са породицом је на одмору, па пошто, како ми је рекао, његов син више воли кошарку него фудбал, искористио је да погледа и наш меч.

Када се у причи с Николом помене фудбал, тема о Црвеној звезди је увек добродошла, посебно сада када црвено-бели после 25 година чекају да почне пролеће у Европи.

– Играју одлично целе сезоне… Гледао сам меч с Келном… Огроман је успех… А кренули су од првог кола квалификација… Нико никад то није урадио… Свака част од срца – каже Вучевић, који без обзира што је велики звездаш, не заборавља да помене ни вечитог ривала. – Драго ми је да је прошао и Партизан, јер је то добро за српски фудбал. Ако се не варам, први пут у историји ће бити два највећа српска клуба у пролећном делу европских такмичења, што је огроман успех, али показатељ да и поред далеко мањих буџета, можемо Европи да понудимо квалитетан фудбал.

Поносан је и на кошаркаше Црвене звезде, без обзира на последњи пораз у АБА лиги од Будућности.

– Напорна је сезона. И вама треба времена само да саберете колико су до сада одиграли мечева. Не можете да будете све време на масксимуму. На крају и Будућност је добро играла, фантасично шутирала…. Али, када погледате колико је Звезда урадила за ова три-четири месеца… Кренули су са потпуно реновираним тимом, младим тренером, а већ су стигли до седам тријумфа у Евролиги, иако им пре почетка сезоне нико није давао велике шансе да ће победити ни пар утакмица – хвали Вучевић црвено-беле кошаркаше. – Наравно да ми је драго због свих тих момака, јер кренули су у сезону као потпуни аусајдери, а победили су Реал, Барсу… и убеђен сам да неће тријумфални низ стати код Жалгитриса. Посебно сам срећан због Пере (Антића). Знам га колики је звездаш, сјајан тип и колико је желео да се врати у Звезду. Ма године му ништа не могу. Класичан је доказ да је квалитет вечан…

(Баскетбалл спхере)