Војвођанске приче: Порцелан у облаку ароматичног биља

УЖИТАК испијања чаја, док се из шоље вије мирисни облачић ароматичног биља, прави је тек кад се послужи из порцеланског сервиса. Сетови за чај подразумевају чајник, дозу за шећер, бокалчић за млеко, мањи тањир за послужење и посебно обликовану шољу за топли напитак. Чај се сервира врео, испуњавајући око две трећине шоље од финог танког порцелана, која се елегантним покретима, са благо подигнутим малим прстом, приближава устима и испија без сркања.

Ова слика са некадашњих чајанки, кад су се уз ароматични напитак претресале паланачке догодовштине, данас се, нажалост, ретко може видети. У ери инстант и чајева спакованих у филтер врећице, у кухињском инвентару садашњих младих домаћица сервиси за чај су права реткост.

Желећи да подсети, али и подстакне да ови сервиси поново “уђу у моду”, у Завичајној збирци у Сремским Карловцима изложено је више од стотину разних чајника, из богате колекције Марије Касаш, пензионисане инжењерке технологије из Новог Бечеја, која броји више од 600 посуда за послуживање чаја.

- Чајници су, као важан део сервиса за чај, инспирисали госпођу Касаш да их прикупља, а нас да их изложимо и покажемо публици - каже др Гордана Петковић, ауторка изложбе, историчар и музејски саветник у Музеју града. - Некада су чајанке имале велики друштвени значај, а у Србији је обичај испијања овог топлог напитка прихваћен тек крајем 19. века.

Бели чајници украшени шарама

Многи од њих су једноставни, без икаквих украса, поједини су осликани шареним цветовима, неки су од најфинијег, танког порцелана, а један сервис краси лик Јосипа Броза Тита.

- Наклоност према сакупљању чајника открила сам пре нешто више од деценију, и од тада их је у мојој колекцији око 650 - поносна је госпођа Касаш, додајући да највише воли оне са цветним мотивима. - Међу њима има чајника израђених у Русији, Кини, али и насталих у чешким и немачким фабрикама. Набављам их на новосадској Најлон пијаци.

Минијатурни сервис са Моцартовим ликом

Први записи о чају потичу из Кине, крајем старе и почетком нове ере, сведочећи о његовој широкој употреби. Из Кине се раширио по читавом свету - прво је стигао у Јапан (у 6. веку), а затим у Холандију, Француску, Русију и Велику Британију (у 17. веку), одакле се даље ширио по Европи. Велика Британија, једна од најмоћнијих и најутицајнијих светских империја 18. и 19. века, најзаслужнија је за ширење културе пијења чаја. О томе сведочи и чувени британски обичај “служења чаја у 5 по подне”, који је имао велики друштвени значај.

У Србији је обичај испијања чаја прихваћен тек крајем 19. века. По угледу на европске градове, и у Београду су организоване чајанке, на које је долазило одабрано друштво, а тај обичај се одржао све до Другог светског рата. У Сремским Карловцима и Новом Саду, средиштима Срба у Аустроугарској монархији у 18. и 19. веку, а затим и као делу Краљевине Југославије, чајанке су биле важан друштвени догађај.

Црвени сервис

ДЕДИН ЧЕШКИ СЕРВИС ЗА ЧАЈ

НИЈЕ случајност што је Марији Касаш пасија постало сакупљање чајника. Њен деда је, како каже, био трговац, а 1936. године, као поклон за најбољу продају (а те године је продао највише пасти за обућу) добио је прелепи чешки сервис са чај.

Ритуал

У ПОРОДИЦИ Касаш, уз толике чајнике, разумљиво, негује се ритуал испијања чаја, посебно зими. Уз топао напитак, сервиран у неком од многобројних чајника, и разговор, вече брже прође.