Пензионери хит на тржишту рада

ПЕНЗИОНЕРИ нас лече, возе и нас и робу, граде наше путеве и домове или нас услужују у трговинама.... Старији грађани који су одслужили свој радни век сада су веома тражена радна снага. Послодавци их хвале да су дисциплиновани, вредни и посвећени и спремни су да их запосле, уз све доприносе и обавезе које плаћају и за остале раднике. Иза свега је вишегодишњи проблем са недостатком одређених кадрова и великим одливом младих из Србије.

Данас није неуобичајено и да аутобусом управљају старији од 65 година. По читавом свету теретњаке возе српски возачи, а многи међу њима су у позним годинама који су поштено одрадили свој радни век. У протеклих годину дана често иза расхладних витрина у месарама великих трговинских кућа раде месари са вишегодишњим искуством, а многи су на платном списку пензијског фонда.

Недавно је трговинска кућа "Универекспорт" потражила раднике међу својим најстаријим купцима. На рекламним листићима "Поред пензије и посао без тензије", које су делили по својим супермаркетима, нуде најстаријим суграђанима четворочасовно радно време, уз све припадујуће законске обавезе према држави.

- Интересовање пензионера је велико, а са сваким пријављеним ћемо посебно направити план рада према његовим обавезама - каже Оливера Ћирковић, из компаније "Универекспорт". - Многи ће тако добити могућност да уз додатни стаж увећају своје пензије, јер и за њих важе све обавезе према држави као и за све раднике. Недостатак трговаца није само проблем наше куће.

Према њеним речима, посебно је тешко наћи одређене кадрове попут месара и раднике на деликатесу. Како тврди, наћи раднике у великом граду као што је Београд није таква мука као пронаћи трговца у Новом Саду или Суботици. У тим градовима је одлив људи посебно велики протекле три године.

- На разне начине смо покушали да раднике мотивишемо за посао. Повећавали смо плате и пре две године и лане, па и ове године. Наш посао није лак, али је просек већи од републичког просека плате. У многим срединама смо ангажовали и аутобусе да нам превозе људе по околним селима - каже Оливера Ћирковић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Синиша Мали: Новац који смо уштедели враћамо грађанима

Не постоје законска ограничења којима се стриктно одређује колико година после пензионисања неко може да буде радно ангажован. Пензионери могу поново да се запосле по уговору о раду, о делу, ауторском уговору, и да примају и даље пензију. Нешто су другачији услови за инвалидске и породичне пензионере. Први могу да раде по уговору о делу или на привремено-повременим пословима, а да притом не ризикују позив на контролни преглед. Код других, важи правило да раде по уговору о делу под условом да им уговорена месечна накнада није виша од најниже основице осигурања у том моменту. Уколико је накнада виша од тог износа обуставља им се привремено исплата пензије, све док раде. После тога могу опет да добију пензију.

Запослени пензионери нису у обавези да се сваке године пријављују Фонду ПИО и обавештавају га да настављају да раде.Уколико послодавац запосли пензионера по било ком основу, као што су радни однос, уговор о делу, привремени и повремени послови, има обавезу да поднесе пријаву на осигурање и редовно уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, као и за све остале запослене. Допринос се плаћа по стопи од 26 одсто на зараду, односно на основицу осигурања и та стопа се не умањује без обзира на то да ли је у питању осигураник - запослени или корисник старосне пензије. На основу тих уплата доприноса, запослени корисник старосне пензије може, по престанку осигурања, односно када одлучи да потпуно престане да ради, а после најмање годину дана запослења, да поднесе захтев за поновно одређивање старосне пензије.

Прописи налажу да Фонд кориснику утврди повољнији износ пензије. Иако су додатно радили, то не значи аутоматски да ће им пензија бити увећана. Уколико их је нови послодавац пријавио на минималац, што је најчешћи случај, или на зараду нижу од оне коју су имали, увећања чека неће бити. Према прописима, инвалидски и породични пензионери немају право на прерачун пензије.

ДЕФИЦИТ МЕДИЦИНСКОГ ОСОБЉА

СРБИЈА се већ годинама суочава са недостатком медицинског особља, јер већина одлази у иностранство. Дефицит ових кадрова је толико велики да државне болнице позивају и пензионисане медицинске сестре.

- Прошле године сам отишла у пензију, али сам убрзо почела да радим код приватника - каже нам Светлана П. из Београда. - Недавно сам добила понуду да се вратим на државну клинику у којој сам одрадила читав радни век.

ДЕТАЉНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ НЕМА

НИКО данас нема прецизне податке о броју пензионера који су се вратили на посао. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање на основу поднетих захтева за поновно одређивање износа пензије по основу накнадно оствареног стажа, процењује да их је било приближно два одсто од укупног броја пензионера у Србији, односно нешто више од 34.000 људи. Међутим, овиме су обухваћене само особе које се запошљавају по уговору о раду, док детаљна евиденција о запосленима преко уговора о делу или на црном тржишту, где их је највише, не постоји.

ВРЕДНИ И ДИСЦИПЛИНОВАНИ

ПРОФЕСОР менаџмента људских ресурса Живка Пржуљ, са Београдске банкарске академије, каже да су за људе који имају децу плате у трговини недовољне, па покушавају да се запосле на другим местима.

- Пензионерима уз сигурно примање добро дође и додатна зарада, иако она није велика - објашњава Пржуљ. - Послодавцима одговара такав кадар, јер су то људи који имају радне навике и бољи су и дисциплинованији радници. Очигледно се осећа дефицит радне снаге, а то је последица и одласка младих из земље. У Србији је круто схватање радних односа и треба омогућити, као у свету, да свако ко хоће да ради, може да ради.