ISTRAŽUJU POJAVU DEMONA: Pišu knjigu o srpskim vampirima

GRUPA popularnih srpskih pisaca počela je da piše knjigu o srpskim vampirima, a inspiraciju su ovih dana potražili u selu Medveđa kod Trstenika, koje je u novije vreme u žiži javnosti zbog intrigantnih legendi o pojavi demona. Kako saznajemo, originalno izdanje bi trebalo da bude dovršeno do narednog proleća. Izdavač će biti kuća "Strahor", eminentnog autora književne fantastike Aleksandra Tešića, koji je temu trsteničkih vampira tretirao u bestseleru "Kletva Kainova".

Deo priča biće vezan baš za Medveđu iz 18. veka, kada su austrijske vlasti organizovale ekshumaciju misteriozno umrlih stanovnika sela.

- Medveđa je meka za proučavaoce vampira, jer imamo i naučne dokaze u vezi s tim koliko se verovalo u vampire - napominje, za "Novosti", istoričar Ivan Nešić, predsednik Udruženja "Stara škola Medveđa", koja je organizovala promociju rada pisaca o vampirima. - Posedujemo obdukcioni izveštaj iz 1773, tzv. Visum et repertum, štampan u časopisima Habzburške monarhije, koji svedoči o iskopavanju 17 tela u selu, kao i izveštaj dr Martina Glasera, austrijskog epidemiologa iz 1731, koji prvi registruje čudnu bolest i predstavlja je kroz izveštaj o dve epidemije.

Pročitajte još - Tajne naših vampira u bečkoj arhivi

Izvesni hajduk Arnaut Pavle iz Medveđe, spominje se kao tzv. nulti pacijent, koji se, prema verovanju lokalnog življa, povampirio i nastavljao da proganja meštane. Pisci su minulog vikenda istraživali i lokalitet "Vampirlija" gde su sahranjivane žrtve vampirizma, lokalno groblje i Karaulu, brdo gde je stražario Pavle. Smatraju da je sazreo trenutak da se legenda o vampirima iz Rumunije, gde je Brem Stoker smestio grofa Drakulu, vrati u svoju kolevku, Srbiju.

- Čitava priča sa Stokerom s kraja 19. veka skrenula je pažnju sa našeg konteksta, pa nadalje dobila zapadnjački koncept i holivudsku produkciju - napominje, za "Novosti", Mladen Milosavljević, etnolog i urednik knjige čiji je radni naslov "Srpski vampiri". - Pokušavamo da vampire vratimo u Srbiju, odnosno da im pristupimo na način na koji su ih opisivali naši etnolozi, pre svega, Tihomir Đorđević i Veselin Čajkanović. Koncept zbirke biće povratak autohtonom vampiru.

Spomenici na groblju

DUGA ISTORIJA DEMONA

KAO jedinstveni srpski vampir dugo se spominjao samo Sava Savanović, iz Zarožja, kod Bajine Bašte, koga je proslavio Milovan Glišić u pripovetki. Titulu najstarijeg vampira u Srbiji drži Petar Blagojević iz sela Kiseljevo, kod Velikog Gradišta, i o njemu govori izveštaj austrijskog službenika Frombalda iz juna 1725. Kako su "Novosti" objavile, španski vampirolog Alvaro Marin je došao do preštampanog izveštaja o događaju od aprila, 1725. U Kragujevcu, kada je hajdučki ober-kapetan Staniša Marković Mlatišuma prijavio dva vampirska slučaja. Tako da nije isključeno da je vampir u Šumadiji u stvari - prvi i najstariji srpski vampir.

KOLAC U SRCE, PEPEO U GROB

AUSTRIJSKI medicinski izveštaji potanko opisuju na koji su se način Srbi obračunavali sa vampirima. Tačno 40 dana od smrti pokojnika, za koje se sumnjalo da su povampireni, srce bi mu probili kocem, telo spalili i bacili u grob. Vampir bi se "popoznavao", između ostalog, i po svežoj krvi koja je neraspadnutim telima curila iz očiju, nosa i usta i ustiju, i u celini bili bi neraspadnuti.