Nišlija u 91. godini popravlja harmonike

VEŠTIM rukama i izuzetnim sluhom i vidom, Dragutin Miljković iz Niša gotovo sedam decenija u svojoj radionici "vraća iz mrtvih" različite vrste harmonika. Iako je napunio 91. godinu, Dragi Gadžinhanac, kako ga još zovu zbog mesta u kome je rođen, "golim okom" popravlja sve vrste kvara i na najsitnijim delovima harmonike koje stižu iz celog sveta.

Pročitajte još: Vršac: Vatrogasac, ne svira, ali pravi perfektne violine

Harmoniku je zavoleo još davne 1941. godine kada ju je od oca i strica dobio na poklon. Međutim, kako tada harmonike nisu bile savršene kao danas, bio je često primoran da je sam popravlja, jer je u to vreme bilo svega tri majstora za ovaj instrument u celoj Srbiji.

- Počnem da sviram, mehanizam počne da koči, odlepi se dugme, ja smišljam kako da ga zalepim. Onda otpadne pločica, glas, pa to voskom zalijem ili pukne meh, pa od ćurčije kupujem kožice da ga krpim i tako sam se mučio sa svojom prvom harmonikom - priseća se Miljković.

Još tada je, veli, došao na ideju da, pored sviranja, počne i da popravlja harmonike. Prošlo je kroz njegovu radionicu u Pasterovoj ulici u Nišu na hiljade harmonika iz čitavog sveta - iz Australije, Kanade, Nemačke, Švedske, Danske, Švajcarske... Svakoj je umeo da "vrati dušu", zvuk i melodičnost.

Prve majstore harmonike upoznao je u Beogradu gde je sa 22 godine otišao da radi na izgradnji Novog Beograda. Svirao je uživo u programu Radio Beograda u jednoj omladinskoj emisiji. Prolazeći tuda, u obližnjoj radionici upoznao je majstora Josifa Mitića iz Leskovca, sa kojim je kasnije u Nišu otvorio zajedničku radnju.

- Ta radnja i dan-danas radi, baš kao i ja, mada sam od 1977. godine u penziji. Imam 91 godinu i dobro vidim, ruka mi još nije zadrhtala, a i odlično pamtim - ispričao je, za "Novosti", Miljković.

Pročitajte još: SRPSKA GITARA SVIRA SRCEM: Samouki majstor napravio neobičan instrument

Objašnjava da je ovo izuzetno kompleksan zanat koga zna veoma mali broj ljudi, jer harmonika ima između tri i pet hiljada delova, pa se stoga on večito uči. Za titulu vrhunskog servisera harmonike neophodno je, kaže, pored čula vida i sluha koji su važni da bi instrument bio savršeno naštimovan, imati i savršeno razvijeno čulo dodira jer se tonovi doteruju ručno.

- Nijedna mašina ne bi mogla da ih čuje i oseti kao čovek - ističe Dragutin.

Poslednjih osamnaest godina u poslu mu pomaže zet Dragutin Krstić, a šegrta kojih je tokom radnog veka imao mnogo, u poslednje vreme je sve manje jer interesovanje mladih da uče ovaj zanat opada.

KONSTRUKTOR

PORED popravki, Dragutin je napravio nebrojano harmonika. U izradi ovog instrumenta zanat je usavršio u italijanskim radionicama. Krajem šezdesetih učestvovao je u izradi jedne od Gverinijevih harmonika, koja je ubrzo postala jako tražena na tržištu.

- Gverini je tražio da ja učestvujem u kreiranju harmonike jugoslovenskog tipa. Tako da sam kreirao odmah dve vrste harmonike. Jednu je kupio Krnjevac, jednu Đurica Ćirković, a jednu Dobrivoje Kostadinović.