Organska hrana uz diplomu

ZORICA Milošević, iz Grabovca kod Svilajnca, jedina u opštini Svilajnac, ali i okolini, uzgaja povrće bez pesticida i herbicida. U plasteniku od 200 kvadratnih metara i na tri i po hektara "na otvorenom" proizvodi 50 vrsta povrća. Do kraja jeseni napraviće još dva plastenika, i tu će se zaustaviti, jer je dostigla zacrtani nivo proizvodnje i želi da se posveti kvalitetu proizvoda, ali i zbog toga što je pristalica proizvodnje "na otvorenom". Zdravo povrće Zorica prodaje u Beogradu već tri godine na svojoj tezgi.

- U početku je bilo neverice, ali moji kupci su, pre svega, fakultetski obrazovani, mada, naravno, ima i onih koji nemaju diplomu ali znaju šta je organska proizvodnja. Uglavnom je poistovećuju s tradicionalnom. U stvari, ovo je osavremenjena tradicionalna proizvodnja - pojašnjava Zorica.

Sertifikaciona kuća OCS iz Subotice svake godine kontroliše njene proizvode i kupcima garantuje da su organski. Ona koristi preparate na bazi bilja, one sa zelene liste, a neke i sama spravlja. Uzgaja i aromatično bilje, poput korijandera, peršuna i celera, koji povrće brane od štetočina, a ujedno i privlače korisne insekte.

Ova ambiciozna i veoma sposobna žena ostavila je posao u fabrici opeke u kojoj je radila 22 godine. Pošto je imala Višu poljoprivrednu školu, upisala je Fakultet ekološke poljoprivrede u Svilajncu. Nije joj smetalo ni što je bila najstariji student. Diplomirala je pre dve godine, upisala master i, kada bude odbranila rad, postaće master inženjer za ekološku poljoprivredu. Pre četiri godine poslušala je savet dekana Ljubinka Jovanovića i profesora i počela da se bavi organskom proizvodnjom.

- Moja porodica je u početku bila skeptična, a sada svi živimo od toga. U proizvodnju su uključeni svi: svekar Momčilo, svekrva Vojislava, suprug Goran, ćerka Gordana, sin Nikola, pa čak i baka Ljubica koja ima 93 godine. Isplati se. Doduše, koliko, to zavisi od uloženog rada - veli Zorica, i dodaje da, kao na bilo kom tržištu, ponuda i tražnja diktiraju cene povrća.

PODUČAVA STUDENTE

Vredna Grabovčanka od prošle godine na svom imanju podučava studente završne godine Fakulteta ekološke poljoprivrede.

- Praktična primena znanja najdragocenija je za nas čiji roditelji nemaju imanje i koji smo završili gimnaziju. Upisao sam fakultet jer želim da stečeno znanje primenim u uzgajanju gljiva - rekao je Darko Čukanović iz Svilajnca.

Njegovoj koleginici Ivani Stojilović, iz Porodina, mnogo šta je poznato, jer su njeni među prvima otpčeli da se bave povrtarstvom, ali je upoznala i nove kulture, poput aromatičnog bilja.