Šampite prste da poližeš!

KADA je Mustafa Pelivan početkom pretprošlog veka u Beogradu otvorio prvu poslastičarnicu “Pelivan”, za njim su ubrzo krenuli i drugi članovi njegove šire familije iz sela Zli Potok sa Šare. Jedan od njih stigao je i u Sombor i 1936. godine otvorio poslastičarnicu “Pelivan”, koja i danas uspešno radi.

Ipak, najčuveniji Goranac poslastičar je Azir Pelivanović, koji je bio u službi kralja Petra Prvog i radio u njegovoj intendantskoj službi, a svoju poslastičarnicu imao je preko puta današnje Narodne skupštine Srbije. Njegova ćerka je bila udata za čuvenog jugoslovenskog karikaturistu Zuku Džumhura. Azir je pomagao Gorancima da otvaraju poslastičarske radnje, a umro je sedamdesetih godina.

Tairovići vode poreklo sa Šare, gde se nalazi 20 goranskih sela. Vekovima je narod sa tih prostora odlazio u pečalbu, pa su tako stigli i do Sombora.

- Moj deda Sehadin Tairovićje prvu poslastičarnicu otvorio u Sopotu dvadesetih godina prošlog veka, posle se preselio na Kalenić pijacu u Beogradu, da bi tridesetih godina stigao i u Vojvodinu - priča Sakip Tairović (60), današnji vlasnik najstarije zanatske poslastičarske radnje u Somboru. - Deda je potom stigao u Sombor, gde se sprijateljio s porodicom slikara Milana Konjovića. U prizemlju njihove kuće u glavnoj ulici otvorio je 1936. godine prvu poslastičarnicu “Pelivan” u Somboru. Kada je 1948. godine Konjovićima nacionalizovana imovina, uzeta je i poslastičarnica sa kompletnom opremom. Deda je krenuo iz početka i iste godine otvorio je “Pelivan” u Ulici Laze Kostića, gde se i danas nalazi - veli Tairović. Završio je zlatarski zanat, ali se ipak vratio kolačima i ostao u porodičnoj zanatskoj radnji. Nema Somborca koji barem jednom nije pojeo šampitu, baklavu ili krempitu u “Pelivanu”. Tu su svraćale sve generacije somborskih đaka, rađale se prve ljubavi.- Osim baklava, krempita, tulumba, šampita, ratluka, ćeten-alve, pravimo i torte i kremaste kolače iz bečke i ugarske kuhinje, ali smo i dalje ostali verni starim orijentalnim slatkišima. Mesimo po recepturama starim stotinak godina, a zadržali smo i stari način pripreme sladoleda bez hemije i raznih dodataka, sa posebnim receptom koji Goranci poslastičari drže u tajnosti i prenose sa kolena na koleno.Ako je sladoled, onda je to sladoled od voća, jaja i mleka, a čuveni smo i po bozi - pojašnjava Tairović, dodajući da je posao u “Pelivanu” uvek bio deo porodične tradicije i da su u njemu radili i zanat učili svi članovi ove porodice.I njegova ćerka i sin, iako su završili fakultete, ne libe se ovog posla.

BOZA NAJBOLjA

- BOZA je najprirodniji napitak koji se dobija destilacijom kukuruza i raznih žitarica, bez hemije. Ovo staro i omiljeno piće najtraženije je leti - kaže Sakip.