Sivac: Mlin „samleo” i - zarade

SIVAC - Iako je dobio novog vlasnika, mlin „Union“ u Sivcu, koji je ugasio pogone 2005. godine, još nije počeo da radi, a radnici negoduju jer nisu uspeli da naplate potraživanja za zaostale zarade i razlike u platama, čiji pojedinačni iznosi premašuju i milion dinara!

Mlin je stao čim je privatizovan, a kupoprodajni ugovor je raskinut 2007. godine zato što većinski vlasnik - preduzeće „Žitomedija“ iz Kule - nije uspeo da obezbedi kontinuitet proizvodnje. „Union“ je egzistirao jedino kao skladište za robu „Žitomedije“, dok je proizvodnja brašna bila potpuno zapostavljena.

Posle raskida privatizacije preduzeće je 2007. godine izdato u zakup „Viktorija grupi“, koja je u njegovim silosima čuvala poljoprivredne proizvode. Mlin je 2010. godine otišao u stečaj, a prošle godine je njegov drugi vlasnik postala Mlinsko-pekarska industrija „Pobeda“ iz Aranđelovca.

- Direktor „Pobede“ Vlado Marjanac najavio je da će pokrenuti proizvodnju u „Unionu“. On je obavio razgovore sa poljoprivrednim proizvođačima u Sivcu o otkupu pšenice, uz obećanje da će im obezbediti seme i veštačko đubrivo. Prošlog meseca je počeo remont mlina, ali je reč o velikom poslu, tako da proizvodnja brašna najverovatnije neće početi ovog, nego idućeg leta - kaže bivši predsednik sindikata u „Unionu“ Vladimir Rajić.

U sivačkom mlinu trenutno radi samo portir. Od 56 radnika, koji su raskidom privatizacije i uvođenjem stečaja ostali bez posla, 18 nije dobilo ni dinar od zaostalih plata, a ostali su primili od 76.000 do 665.000 dinara. Zora Žekić, koja je u „Unionu“ radila 31 godinu, kaže da je učinjena velika nepravda prilikom isplate zaostalih zarada.

- Meni preduzeće duguje za plate 1.153.000 dinara. Nisam dobila ni dinar od onog što sam pošteno zaradila, a stečajni upravnik Dragan Veselinović, diplomirani veterinar, čija struka nema nikakve veze sa delatnošću mlina, dobio je na ruke 33.000 evra kad je prodao „Union“. Pare su primili oni koji su bili bliži direktoru Rajku Vlaškaliću i oni što su potpisivali da se odriču glavnice i kamate da bi dobili 70 odsto potraživanja. Nas dvadesetoro je radi naplate zakinutih zarada angažovalo advokata iz Novog Sada, koji je rekao da u „Unionu“ ništa nije rađeno po zakonu - ističe Zora Žekić.

Sindikalac Vladimir Rajić navodi da su se radnici „Uniona“ podelili u tri grupe angažujući isto toliko advokata radi podnošenja tužbe za naplatu zaostalih zarada i razlike između redovnih plata i minimalaca.

- Za veći deo svojih potraživanja radnici su stavili hipoteku na nepokretnu imovinu, ali je koristi bilo jedino od prodaje pokretne imovine „Uniona“. Od nepokretne imovine naplatili su se u punom iznosu samo najveći poverioci - Vojvođanska banka, preduzeće „Enol“ iz Novog Sada i država. Doneta je odluka da radnici koji su čekali novac od prodaje nepokretnosti dobiju sedam odsto svojih potraživanja, i to je, nažalost, sve što će od zaostalih zarada moći da ostvare - objasnio je Rajić.