Suša preti Srbiji

SRBIJA vapi za snegom ili kišom. Suša je u Mačvi osušila bunare, ali i Savu, koja može da se pregazi, jer je vodostaj u minusu. Voda ne teče ni „južnom prugom“, pa na nekim mestima Nišava i Južna Morava liče na potoke, a plugovi ne mogu da zaoru tvrdu zemlju. Dunav zasad odoleva, ali je zbog rekordno niskog vodostaja u donjem toku, ugrožen izvoz žita i snabdevanje rudom i naftom.

Na Dunavu od Bezdana do Pančeva, vodostaj je ispod niskog plovidbenog nivoa. Usporena i otežana plovidba, pravi probleme za dopremanje rudnih sirovina za smederevsku železaru „Ju- Es stil“. Ugroženo je i snabdevanje evrodizel gorivom, sirovim benzinom, a probleme imaju srpski izvoznici žita koje „plovi“ Dunavom do Konstance.

Dunav kod Smedereva opada danima, a u utorak je iznosio 420 santimetara.

- Naše područje je u režimu niskog vodostaja. Očekujemo da Dunav nastavi da opada. Gotovo da većeg dotoka vode nema. Ovo je prva godina, koliko pamtim, da nismo imali ni aprilske visoke vodostaje. Plovidba se, zasada, obavlja redovno i bezbedno - kaže Hranislav Mirković, šef Lučke kapetanije u Smederevu.

To se ne može reći za saobraćaj na Savi koji se mesecima odvija otežano ili je obustavljen, dok je Mačva, kao najveća ravnica u užoj Srbiji, i dalje u božijim rukama.

Protok vode kod HE „Zvornik“ u Malom Zvorniku je oko 60 kubnih metara u sekundi, što je i do 10 puta manje nego prošle godine u ovo vreme, uoči velikih poplava, kada je proticalo skoro 4.000 kubika u sekundi. Protok se povremeno povećava puštanjem akumulacije, ali samo na dva sata, kako bi postrojenja mogla bolje da rade.

Za razliku od prošle godine kada je Sava narasla do četiri metra i ugrozila hektare oranica, vodostaj kod Šapca u utorak je bio „u minusu“ 68 centimetara. „Regularan“ novembarski nivo trebalo bi da bude između 250 i 300 centimetara, kažu u Centru za vanredne situacije.

„Savski vukovi“ kažu da se reka može pregaziti od plaže Stari grad, do sremskog sela Klenak, i da je voda na pojedinim mestima do struka. Nizak je i nivo podzemnih voda u Mačvi, gde je suša poprimila odlike elementarne nepogode. U bezvodnoj Pocerini još je gore. Ugrožena su seoska domaćinstva, a da bi napojili stoku, meštani su točili vodu na lokalnim vodotocima. Zbog ekstremnih, gotovo pustinjskih uslova, i bunari su presušili, pa su obnavljani vodom iz cisterni JKP „Vodovod“.

- U delovima Pocerine nije bilo vode ni za kućne potrebe, a kamoli za zalivanje zemljišta za sadnju. Lokalna uprava pomaže tako što subvencioniše kopanje bunara, ali je ovogodišnja suša zaista teška - kaže Petar Lončar, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Nizak nivo reke Save ne pogoduje ni ribljem svetu, a ukoliko se hitno ne preduzmu mere zaštite od krivolova, ona bi uskoro mogla postati mrtva reka.

Bunari i seoski vodovodi su ostali suvi i u mnogim selima čačanskog kraja, gde kiša čestito nije pala poslednja četiri meseca. Vodu za piće seljani uglavnom kupuju, a tehničku vodu zahvataju na rekama.

- Čekamo da padne kiša ili sneg. Dovoljno je da se zabeli na planinama, pa eto punih bunara - kaže Milenko Radojković, poljoprivrednik iz Prijevora.

Višemesečna suša opustela je i „južnu prugu“. Nišava i Južna Morava na pojedinim mestima može da se pregazi, a da se ni cipele ne okvase. U Svrljigu i Gadžinom Hanu bilo je i restrikcija, a suša je zagorčala život poljoprivrednicima.

- Kiše nije bilo više od sto dana, zemlja je tvrda kao kamen, plugovi jedva prodiru desetak santimetra ispod površine. Strnim žitima do sada je zasejano samo 60 odsto od planiranih površina - žali se Ivan Petković iz Gradske uprave za poljoprivredu Niša.

Svi čekaju kiše ili sneg, kojih prema najavama meteorologa, neće biti pre prve nedelje decembra. U utorak ujutro samo je provejao u Boru.