Kovačević za Novosti: Godinu ću pamtiti po osvajanju EP, prva želja u novoj je plasman na OI

GODINU na izmaku pamtiće celog života. Uroš Kovačević, najbolji odbojkaš Evrope, želi i da mu nova, 2020, bude nezaboravna. Maestralni primač servisa ovih dana priprema se sa drugovima za evropski kvalifikacioni turnir za odlazak na Olimpijske igre 2020, koji će se od 5. do 10. januara odigrati u Berlinu. Samo pobednik vadi japansku vizu i zato perjanica Kovačeve čete kao iz topa odgovara:

- Jedina novogodišnja želja mi je da se plasiramo u Tokio. To je želja, a drugo je šta ćemo u Berlinu da uradimo. Nadam se najboljem.

Uroš i njegovi drugovi retko mogu da uživaju u novogodišnjim i božićnim praznicima.

- Ne pamtim kada sam poslednji put proslavio Božić kod kuće, u Srbiji. Sada ćemo slaviti u Berlinu. Ali na to sam navikao. Kako igram i živim u Italiji, ja sa katolicima proslavljam Božić, jer zbog obaveza ne mogu da odem u rodno Kraljevo da proslavim naš, pravoslavni. Doček Nove godine isplaniramo na brzinu - priča uvek nasmejani Kovačević.

PROČITAJTE JOŠ:Lisinac veruje u uspeh odbojkaša: Ostavili smo energiju za Berlin, to nam je poslednja šansa za plasman na OI

Godina na izmaku je bila čudna. U Bariju nisu izvadili olimpijsku vizu, a onda su eksplodirali i u Parizu pokorili Evropu.

- Bila je to jako napeta godina, puna pozitivnih i negativnih emocija. U Bariju smo igrali ispod našeg nivoa. I onda smo hteli da pokažemo da smo jedna od najboljih svetskih ekipa i osvojili smo evropsko zlato. Zato ću pamtiti 2019. samo po lepom - kaže Kovačević.

Posle EP je govorio kako mu je mnogo značilo poverenje koje u njega ima selektor Kovač.

- To njegovo poverenje morao sam da opravdam na terenu. Igrao sam za Srbiju, za narod, ali i za Bobu, jer mi je stvarno dao vetar u leđa - ističe Kovačević.

Vreme slavlja evropskog zlata polako prolazi, jer Srbiju od 5. januara očekuju kvalifikacije u Berlinu. Naši su u grupi sa Francuskom, Holandijom i Bugarskom. U drugoj su: Nemačka, Slovenija, Belgija i Češka.

PROČITAJTE JOŠ:Gajić o istorijski rezultatima srpske odbojke: Neverovatna, ali neću da kažem i neponovljiva godina

- Svi imamo mali broj dana za pripreme. Turnir je veoma nezahvalan, dugačak i naporan. Proći će ekipa koja je u tom trenutku spremnija. Zavisi od forme igrača, povreda... Zadovoljan sam što smo zdravi, jer onda možemo mnogo. Samo da se kockice poklope - podvlači Kovačević.

- Prošao sam vrlo trnovit put. U Ribnici sam bio kod kuće, pa mi je bilo super. U Ljubljanu sam, srećom, otišao sa tadašnjim selektorom Igorom Kolakovićem. Bili su tu i Milan Rašić i Dragan Kobiljski. Bilo je odlično, nisam se osećao kao da sam u inostranstvu, već da sam u Sloveniji. Posle je došla Italija - priča Kovačević.

Uroš podvlači da je i kao dete bio samostalan, tako da mu nije teško pao odlazak od kuće.

- Nisam bio toliko vezan za kuću, shvatio sam da je to samo posao, a ljudi su me primili sjajno.

PROČITAJTE JOŠ:Luburić za “Novosti”: Želimo na OI, ali u Berlin treba da odemo mirne glave i bez pritiska

Priznaje da je Italija uticala mnogo na njegovu karijeru i životnu filozofiju.

- To je prelepa zemlja, ljudi su slični nama, divim im se kako poštuju svoju zemlju, kako je čuvaju, kako se ponose njom. To mi je druga kuća. Imao sam sreću da sam u Modeni, Veroni i sada Trentinu radio sa najboljim trenerima, koji su uticali na moj razvoj.

ISHRANA PRESUDNA

UROŠ Kovačević, kao i Novak Đoković, i te kako vodi računa o ishrani:

- Rano sam shvatio da je način ishrane veoma važan. Često sam se povređivao i onda odlučio da nešto promenim. Sportski direktor Trenta me je odveo kod doktora Mesija, koji nije klasičan nutricionista. On je genije, rekao mi je šta da jedem i da ću, ako se budem pridržavao režima, igrati do 40. godine. Više nemam opterećenje da ću da se povredim ako skočim.