Rukometašice Srbije neće sa Boškovićem

ČETVERAC bez kormilara. U toj veslačkoj disciplini je predugo plovio brod ženske rukometne reprezentacije Srbije. Uzvodno su veslale Andrea Lekić, Sanja Damnjanović, Dragana Cvijić i Katarina Tomašević, uništavajući reputaciju "jedan od najboljih bekova, pivota i golmana planete" u državnom timu. Jer selektor Saša Bošković nije dorastao zadatku, a predsednik RSS Velimir Marjanović govorio je da nema boljeg. Nije ni pokušao da nađe boljeg posle debakla na EP u decembru, kada su sve lađe potonule.

Četverac ne može više bez kormilara. Najbolje igračice tima obavestile su prvo Marjanovića, potom ostale reprezentativke i ceo stručni štab, a na kraju i javnost o odluci da neće igrati za nacionalni tim dok je Bošković na klupi. U saopštenju koje su sve četiri potpisale se navodi da im je čast što su osam godina rukometne reprezentativke i da su najsrećnije trenutke provele u dresu sa državnim grbom, pre svega osvajanjem srebra na SP 2013. pred domaćom publikom:

"Tokom godina, dale smo mnogo reprezentaciji i dobile još više. Satisfakcija je neizmerna i zato se nikada nismo štedele ni čuvale u najdražem dresu. Igrale smo povređene, rizikovale pogoršanje povreda i kršile zabrane lekara. Ne žalimo, opet bismo uradile isto".

One ističu da je odluka koju su teška srca i hladne glave donele njima najteža i najbolnija.

"Dok je selektor Saša Bošković, ne možemo da nastavimo da igramo za reprezentaciju. Na putu našoj spremnosti da budemo na raspolaganju našoj zemlji, stoji, ovog puta nama nepremostiva prepreka. Sačuvaćemo opšte dostojanstvo i nećemo ulaziti u detalje, niti ih iznositi u javnost. Svako ko je deo jednog kolektiva sigurno je bio u situaciji da se bezuslovno preda i podredi sebe zajedničkom cilju. Uradile smo to bezbroj puta".

U pismu se navodi da je reprezentacija iznad svega i da one nisu u poziciji da postavljaju uslove i traže promene, ali da dalje ne mogu.

"Preko leđa i glave smo prebacile mnogo tereta i problema, skrivajući i kamuflirajući glavni problem. Vođenje sa klupe. Debakl na EP je kap koja je prelila čašu i pokazala da na taj način više ne možemo. Nismo mašine, imamo emocije, i prosto, ljudski, kažemo da ovako ne možemo. Ni dalje, ni više"

U junu naše dame igraju kvalifikacije za SP protiv izuzetno teškog protivnika - Rumunije.

"Vremena za pripremu je sve manje, a mi ne možemo više sa istim i jednako praznim oružjem u tako neizvesnu bitku. Treba nam i novo oružje, i nova municija. Dres reprezentacije smo uvek ponosno oblačile. Zasluživale smo ga stalnim zalaganjem, maksimalnim pristupom i požrtvovanjem. Ne zaslužujemo da budemo u ovoj poziciji. Ne zaslužujemo ni da pomislimo, a ne da izgovorimo da ne možemo više da radimo sve ono što najbolje znamo, najviše volimo i u čemu najviše uživamo".

Udarni kvarter podvlači da želja za igranje u reprezentaciji nije sporna.

"Neka niko ne pomišlja da nas stavi u taj kontekst. Želimo i hoćemo, ali u ovim okolnostima ne možemo. Mi našu zemlju, naš narod, grb, himnu, zastavu i dres volimo više od sebe. Naše porodice, prijatelji i navijači čije smo poverenje zadužili i zaslužili odnosom, pristupom i borbom na terenu za osam godina, razumeće našu odluku. Molimo javnost da učini isto. Nama je u ovoj situaciji najteže. Hvala na razumevanju", zaključuje se u saopštenju, uz nadu da će zajedno sa rukovodstvom RSS pronaći rešenje i da će nastaviti da brane boje naše zemlje.