Čovek iz senke “orlića”: Veruj i okitićeš se zlatom

SVE najbolje što su mogli da nauče i da urade, omladinci su pretvorili u titulu svetskih prvaka. Fudbaleri Srbije imali su uz sebe najboljeg selektora, najbolje uslove za rad, najbolje rezultate, ali i čoveka iz senke koji je bio deo stručnog štaba. Doktor sportske psihologije Vladimir Borković je već skoro tri godine uz Paunovića i zlatne klince, a za “Novosti” je pričao o načinu na koji se kovalo zlato.

- U vreme kada je Majkl Džordan postao najbolji košarkaš na planeti, na svaku utakmicu izlazio je sa samo jednom rečenicom u svojoj glavi: Danas želim da odigram najbolji meč u svojoj karijeri. Ovu rečenicu uspeli smo da kao osnovni moto usadimo našim momcima u glavu još pre Novog Zelanda. Svako je sa njima radio svoj deo posla, a višegodišnja saradnja koju imam sa Veljkom Paunovićem urodila je plodom na pravi način. Zapravo, otkriću vam jednu od dve naše tajne... Veljko je još pre tri godine znao da će ovog leta postati prvak sveta. Nekoliko dana pred put na Novi Zeland ovo je samo vrlo jasno potvrdio svima - kaže Borković.

Psiholog i fudbaleri. Zanimljiv spoj...

- Ovim poslom sam počeo da se bavim još 2006. godine i bio sam angažovan u fudbalskoj reprezentaciji Nemačke kod Jirgena Klinsmana. Nemci su tada bili domaćini Mundijala, a nisu postali svetski prvaci samo zbog toga što nisu verovali da to zaista i mogu da budu - dodaje Borković.

Na pitanje, da li postoji još neka tajna oko omladinaca i ove svetske titule, Borković otkriva:

- Sada smo na tronu, pa mogu da otkrijem... Momci su tokom priprema, pa i pred prvi meč Svetskog prvenstva sa Urugvajem, imali standardni ritual i zagrljeni u krugu su uzvikivali “Ko je najbolji... Srbija!”. U stručnom štabu smo shvatili da nešto i tu mora da se promeni, pa smo praktično od meča sa Meksikom svi bili zagrljeni, ali sa novim sloganom:Ko je svetski prvak... Srbija!

Od nade do vere. Negde u onoj gužvi, među onih 50.000 ljudi ljudi na dočeku svetskih prvaka pojavio se i transparent “Ima nade”. Pa, ima li nade kod seniora i treba li njima možda psiholog, ili njima nema pomoći...

- Ne treba im. Dobar selektor može da uspešno radi i posao psihologa. Oni samo moraju pred sebe da postave jasan cilj, da mentalno budu jaki i da se motivišu da stignu do tog cilja. Veljko je na vreme naučio da velike utakmice dobijaju igrači, a da svaki poraz isključivo ide na dušu selektora - zaključuje Borković.