KRAJEM nedelje počelo je snimanje dugometražnog dokumentarno-igranog filma, pod radnim naslovom "Put života - Koridor 92", u režiji Slađane Zarić i koprodukciji Radio-televizije Srbije, Radio-televizije Republike Srpske i "Zastava filma", na temu herojske bitke u kojoj su se 1992. godine sastavili Istočnobosanski i Krajiški korpus Vojske Republike Srpske i time otvorili koridor između dva silom razdvojena dela srpske teritorije na tlu bivše BiH. Slađana Zarić, poznata kao autorka dokumentarno-igranog diptiha "Priče sa Košara i Paštrika", najgledanijeg domaćeg televizijskog dela prošle godine, kaže o svom novom projektu:

- Sve ono što smo godinama slušali biće dočarano slikom. Posle "Priča sa Košara" ovo su na neki način "Priče sa Koridora" - rekla je ona na početku snimanja u Sremskoj Mitrovici. - Hronološki, film počinje 3. marta 1992. kada su regularne trupe hrvatske vojske prešle most između Slavonskog i Bosanskog Broda, čemu sledi užas u Sijekovcu, ubistvo 32 vojnika JNA iz vojne pošte Vranje i stradanja nedužnih civila u Odžaku i Derventi, a zatim okupacija Modriče i presecanje veze između Banjaluke i Posavine.

Ta invazija hrvatske vojske stvorila je novu, nepodnošljivu situaciju: između ostalog, obustavljena je i dostava medicinskog kiseonika iz Beograda (voljom svetskih moćnika zavedena je upravo tada i "zona zabrane leta" nad Bosnom), koja je za posledicu imala smrt 12 banjalučkih beba u inkubatorima. Ovo je stvorilo ogromno ogorčenje u srpskom narodu, koji se na kraju masovno podigao i najurio Hrvate u Savu, a zatim natrag, u "lijepu njihovu". Sve se to videlo u jednom drugom, potresnom dokumentarnom filmu, pod naslovom "Dah života", koji je 2013. snimila banjalučka autorka Snježana Brezo (nagrada za najbolji dokumentarni film na filmskom festivalu "Fingal" u Dablinu). Sada cela ova tragedija postaje deo šireg istorijskog konteksta i saopštava istinu o opštenarodnoj borbi za opstanak, po herojstvu ravnu onoj na Košarama i Paštriku. I to treba da bude jedna herojska, homerska priča u duhu dokumentarno-igrane filmske drame, u čemu je autorka Zarić već pronašla svoj osobeni stil.

- Ta bitka nije bila samo za kiseonik za 12 beba, već je to bio kiseonik za ceo zapadni deo Republike Srpske - dodaje Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina 1992-1995.

- Rečju, bila je to bitka za biti ili ne biti srpskog naroda na ovom prostoru - kaže Zarićeva. - U tehničkom smislu ovaj film je mnogo teži nego "Priče sa Košara" jer je ovde kompletna vojska, tenkovi, amfibije i mnoštvo opreme, ali postoji i velika volja da ovaj film završimo - zaključuje rediteljka. Goran Ikonić, direktor Vojnofilmskog centra "Zastava film", izjavio je da će film biti potresno svedočenje o briljantnoj akciji Vojske Republike Srpske, potpuno istinita priča bez ikakvih političkih primesa o proboju koridora, kojim su spojeni istok i zapad Srpske.

Po svemu sudeći, "Koridor 92" ima šanse da bude pun pogodak kada je reč o tzv. nacionalnim temama u srpskom filmu, koje država želi da stimuliše i promoviše. Sve ovo je još jedan dokaz da novija srpska istorija obiluje ovakvim svetskoistorijskim zbivanjima, ali fond za to namenjenih (ne malih!) sredstava, kojim gazduje Filmski centar Srbije, ne učestvuje ni u ovoj koprodukciji. Za svaku pohvalu je što su Republika Srbija i Republika Srpska imale dovoljno razumevanja za autorke kao što su Zarićeva i Brezova, ali se i dalje pitam zašto ga nema FCS, srpska državna agencija za film, nego promoviše filmove o navodnim "srpskim ratnim zločinima" i favorizuje njihove autore?