Dragan Jovanović: U ovom surovom svetu NAJTEŽE je ostati ČOVEK

Ono što je Dragan Jovanović oduvek uspevao svojim ulogama je to da nas iskreno nasmeje, pružajući nam, nakon tog smeha, ozbiljnu i duboku glumačku istinu na kojoj je izgradio svoju karijeru i postao jedan od onih koji su delima čuvali svoju umetnost i izraziti stav o tome šta znači biti glumac i čovek. Možda mu iz tog razloga intervjui nisu ni bili ni potrebni.

Ipak, kada se napravi presedan, kao u ovom slučaju, ovaj umetnik, koji svoj put već 30 godina trasira talentom i radom, na sebi svojstven način govori o svom životu, radu, ulogama, porodici, sreći, emocijama i iskustvima, ali i preko potrebnim ćutanjima. Serija „Švindleri“, u kojoj ćemo ga videti u potpuno drugačijem svetlu, bila je povod za ovaj, možemo reći ekskluzivni intervju, koji nam je otkrio mnogo više od očekivanog.

* Serija „Švindleri“ uskoro počinje da se emituje na RTS-u. U čemu je njena autentičnost i, samim tim, dobra preporuka za gledaoce?

- Već prilikom prvog čitanja scenarija dopalo mi se baš to što je sve autentično. Tema priče je autentična. Pohlepa obuzima junake iz Palanke i širi se po celoj Kraljevini. Srbija je na početku kapitalističkog uređenja i pokušava da ide u korak sa svetom. Ta tema me je prijatno iznenadila, jer se razlikuje od tema većine scenarija u našem okruženju. Đorđe nam je dao autentičnu priču. Likovi su autentični, kao i scenografija, kostim i šminka, a ponajviše način rada.

* Šta vas je privuklo ovom ostvarenju u smislu novog glumačkog iskustva?

- Privukao me je lik Sofronija, ali pre svega veoma duhovita priča, koja u sebi ima elemente trilera, vesterna, pa čak i horora. Lepa žanrovska područja za istraživanje. Lepa ekipa. I umetnička i tehnička. Nažalost, nisam imao priliku da pogledam seriju i mogu da pričam samo o procesu snimanja. Verujem da su reditelj i montažer sastavili najbolje što su mogli. Oni koji su imali priliku da pogledaju kažu da su ga baš sastavili!

- Sofronije je lik koji najviše voli vlast i novac. Politika i ekonomija su oblasti koje me nikad nisu zanimale, i baš zato mi je bio izazov da istražujem takav karakter. Na početku sam se čudio kako neko može da bude toliki nečovek i da sa * tako velikim pokrićem govori neistine, ali morao sam da ga zavolim i da razumem sve njegove niske strasti. Ključno je bilo da Sofronije bude pun života i ljubavi prema svojoj porodici, na svoj način. Ali, oživeo je tek u igri sa ostalim likovima iz serije.

* Sjajnu glumačka ekipu, pored ostalih, čine i vaša supruga Branka i ćerka Anđela. I u seriji ste porodica. Jeste li Sofroniju, Sokoliji i Sofiji dali nešto od svog privatnog, porodičnog života u pogledu emocija, osobina i odnosa?

- Kada radimo zajedno mi smo samo kolege. U scenariju su jasno određeni odnosi u porodici i jedino što mogu da priznam je to da sam pojačao Sofronijevu slabost prema ćerki Sofiji, u meri koja može da unapredi i njihov odnos i samu priču.

- Duže vreme nisam ništa snimao i bio sam prilično zabrinut kako će sve to teći. Na moju veliku radost, dobro odabrani ljudi, iz svih sektora, pomogli su mi da ponovo uživam u lepoti stvaranja. Još jednom hvala celoj ekipi na divnoj energiji, a pre svega na posvećenosti i profesionalizmu.

* Prepoznajete li švindlere u svom okruženju i kako se prema njima odnosite?

- Ozbiljni švindleri su veoma slatkorečive i na prvi pogled dobronamerne osobe. Oni su, zapravo, kolege glumci koji ne vole da nastupaju pred kamerama ili na sceni. Njihova jedina publika je žrtva njihove prevare. Neki od njih su u stanju da igraju razne uloge, a nekima je dovoljna samo jedna. Baš ti što igraju samo jednu ulogu su najopasniji i u stanju su da prevare veliki broj ljudi, pa i čitave nacije. Dugo se bavim glumom i lako mi je da prepoznam šmirante. U glumačkom svetu tako nazivamo one koji glume bez pokrića. Švindleri mogu biti simpatični zbog svoje mašte i dovitljivosti, pod uslovom da nisu nasilni. Nasilne duboko prezirem.

- Najteži zadatak u ovom surovom svetu je ostati čovek. Novi sistem, koji su uspostavili neki moćnici kojima nikad nije dosta materijalnih dobara, pretvorio je većinu ljudi u zveri. Te zveri legalno gaze preko mrtvih zarad svojih ciljeva, koji su uglavnom usmereni na sticanje materijalne dobiti. A imati svoj stav, reći ono što mislite, sačuvati dostojanstvo, osetiti ljubav, slobodu i humanost su najveća blaga koja čovek može da stekne. Ako bi ovaj trend zavladao posle ovih nedaća koje su nas zadesile, ima nekih šansi da se čovečanstvo vrati na planetu. Cena se ne dovodi u pitanje ako se odlučite da koračate ovim stazama.

* Trenutno se na Javnom servisu reprizira serija „Moj rođak sa sela“. Sa ove vremenske distance, zbog čega vam je to ostvarenje značajno i dragoceno?

- Serija je istinit prikaz lepše strane našeg naroda. Scenario mi se na prvo čitanje dopao i ulogu Draketa sam odigrao lako i sa velikim zadovoljstvom. Mislim da smo uspeli da napravimo nešto što će se dugo gledati i što će novim generacijama pomoći da shvate ko smo mi i zašto smo tako dugo opstali na mapi sveta.

* U Srbiji se u poslednje vreme snima više nego ikada. Istrajava li umetnost u borbi protiv hiperprodukcije ili ipak, u nekim momentima, posustaje?

* Iza vas je 30 godina karijere koju je nemoguće obuhvatiti jednim intervjuom. Da li ste shodno ambicijama i željama iz mladosti, za sada, ostvarili dovoljno da možete da kažete da ste zadovoljni?

- Nikada neću biti sasvim zadovoljan, ali me već ispunjava činjenica da sam radio ono što sam voleo, a oduvek sam voleo da se igram. U početku najviše loptom sa drugarima, a kasnije i sa nekim drugim stvarima, zajedno sa drugovima i drugaricama iz našeg amaterskog pozorišta “Zezalište”. Već tada sam poželeo da moja igra bude moj posao. Tako je i bilo. A iza svake velike igre stoji i veliki rad.

* Šta se tokom tih 30 godina nije promenilo u vama? Čega se niste odrekli?

- Mašta je glavna stvar, ona pokreće sve ostalo. Vera, hrabrost, energija, talenat i rad se podrazumevaju. I naravno, na kraju, uvažen odnos prema publici. Svega toga se nisam odricao, a ne verujem ni da bih mogao, sve i da hoću.

* Publika vas nesmanjenim intezitetom poštuje decenijama. Nikada joj se niste dodvoravali, ali ste tu ljubav uzvraćali. Čime najviše, pored uloga?

- Obostrana energija i uvažavanje su ključne reči. Nisam se štedeo i odrađivao, trudio sam se da ih ne izneverim.

* Odigrali ste preko 4000 predstava, mnogo uloga na velikom platnu i televiziji. Na koji način sagledavate svoj uspeh i trajanje, a kako pogrešne korake?

- Dalek je put do uspeha, a pogrešni koraci su mogući, i meni su se dešavali. Jedan od pogrešnijih je bio kada sam hteo da, zajedno sa opštinom Palilula, sagradim pozorište koje bi se zvalo “Komedija”. Volontirao sam dve godine, a onda sam jednog dana, u inostranstvu, saznao da se moje pozorište otvara bez mene.U roku od nekoliko minuta uspeo sam da shvatim da je za mene najbolje da počnem da pevam. Tako su nastali “D. J. G.” i “Džiberi”.

* Izjavili ste da ste svesni da vam ponekad nedostaje mudrosti, ali da ipak više cenite hrabrost i dostojanstvo? Kada su bili na najvećem ispitu?

- Mnogo puta su bili na ispitu, ali su se pokazali kao dobri studenti.

- Gluma je odustala od mene, a ne ja od nje. Kada se pojavila uloga u “Švindlerima”, moja želja se vratila.

* Rekli ste jednom prilikom da ste veoma ćutljiv čovek. Šta je najglasnije u vašim ćutanjima?

- Mir, mašta, ptičice i preispitivanje.

* Zna se da volite prirodu. Šta je izlečila, osim problema sa leđima?

- Još pre petnaest godina sam došao u tu istu prirodu, izabrao zemlju i napravio kuću. Radovi na kući, radovi u pozorištu i na teniskim terenima su uzrokovali probleme sa leđima. Kuću je dobro napraviti u prirodi, jer kasnije možete da se oporavljate u istoj. Priroda je majka.

* Specifičan smisao za humor, lucidnost i vedrinu nikada niste izgubili. Kako kroz tu prizmu gledate na sve što nam se trenutno dešava?

- Smisao za humor i potreba za istim se nadovezuju. U tom smislu, bilo bi lepo da kad prođe ova nevidljiva napast, svi neraspoloženi, ljuti i besni, ako je moguće, ne izlaze na ulice bez preke potrebe. Ako baš moraju, neka stave maske i rukavice.

* Vaši intervjui nisu česti. Naprotiv. Zbog čega?

- Ne dajem intervjue zato što mi je neprijatno da pričam o sebi i svojim delima. Mislim da o njima treba da pričaju drugi, a ne ja.

* Od čega vas je Branka uvek branilau životu, jer niste mogli sami?

- Ja imam svog privatnog Boga i Anđela, i još mnogo anđelčića koji me čuvaju. Potpuno sam bezbedan.

* Delujete kao srećan i ostvaren čovek. Jeste li stekli i unutrašnji mir?

- Veoma sam srećan. Ali ću mir, izgleda, tražiti još neko vreme.