Nataša Pavlović: Praktična žena će čitati i telefonirati dok kuva, a praktičan muškarac će baciti đubre i usput popiti pivo

Dejan Ćirić

11. 04. 2020. u 10:42

Nataša Pavlović već godinama ponosno nosi titulu Praktične žene

Наташа Павловић: Практична жена ће читати и телефонирати док кува, а практичан мушкарац ће бацити ђубре и успут попити пиво

Foto Dalibor Milošević

Nataša Pavlović već godinama ponosno nosi titulu Praktične žene, i kroz svoju emisiju, na praktičan način, demistifikuje mnoge stvari koje nam često komplikuju život, otkrivajući da se suština i lepota svakodnevnice, rada i sreće krije u jednostavnosti. Neformalna, srdačna, otvorena i nasmejana, kakva je i u emisiji, u intervjuu za naš portal otkriva mnogo toga što se u njenom životu i profesiji dešava iza kamera, kao i važna iskustva koja su je učinila dragim TV licem i privatno, pored praktične i srećnom ženom, što smatra jednim od svojih najvećih uspeha.

U kom momentu ste znali da je „Praktična žena” pun pogodak, posebno što mnoge emisije, tokom poslednjih godina, traju po dva, tri meseca i gase se. Šta vam je pokazalo da ste odabrali pravi koncept i koliko je bilo izazovno zadržati ga, nadograditi i postići uspeh?

Nije bilo lako. Moja mala, ali odabrana i posvećena ekipa i ja radimo stalno, razmišljamo, osluškujemo i ubacujemo nove ideje i način rada. Svi su otvoreni i rado prihvatamo međusobne savete, a često ideje dobijamo i od gledalaca, tako da su, na indirektan način, i oni stvaraoci emisije. “Praktična žena” je vrsta emisije koja je lako mogla da ne bude prihvaćena, jer je specifična i umnogome zavisi od energije koju stvaramo dok je radimo, kao i od prilagođavanja našem mentalitetu. Uspeli smo zato što se nismo pravili pametnijima ili bitnijima od publike. Deo smo naroda, porodica i pojedinaca i oni to osećaju.

Iskrena emocija, prijateljska reč, savet, pomoć, vedrina ali i ozbiljne teme su osnov vaše emisije? Koliko sve to na ekran prenosite iz svog života?

Često mi gledaoci pišu da se osećaju vrednijima dok nas gledaju, upravo iz razloga što mi ne smatramo da ljudi iz javnog posla imaju prednost u odnosu na ostale, u bilo kom pogledu. Ne forsiramo savršenstvo ni u izgledu, ni u ponašanju, pokazujemo kako vrline tako i mane, učimo, delimo savete međusobno, delimo i neuspehe, i na taj način gledaoci nemaju pogrešne predstave koje su često promovisane u medijima i na društvenim mrežama. Ja u svojoj kuhinji jedino nisam našminkana i u štiklama. Sve drugo je potpuno isto. Ako sam, recimo, umorna, jer me je dete prethodne noći budilo, to i kažem. I mnoge žene se poistovete. Sve smo u sličnoj poziciji. Zato se publika i ja razumemo.

Koje iskustvo, snimanje ili gostovanje nećete zaboraviti?

Mnoga iskustva ću pamtiti, ali je nezahvalno da izdvajam pojedince, jer se svi gosti zaista trude da daju svoj maksimum. Kod nas skoro niko ne dođe pro forme i svi nam se rado vraćaju, uz konstataciju da se osećaju kao kod kuće i da im prija pozitivna energija na snimanju. Ipak, najponosnija sam na mališane koji prolaze teške životne situacije zbog bolesti, a svojim primerom pokazuju hrabrost i postaju uzor mnogima, postavljajući prave životne vrednosti na svoje mesto. Oni su, svakako, najveći utisak svih ovih godina. I njihovi roditelji!





















Deluje da je ovakav format lako raditi. Uvek ste spontani, celu priču nosite sa osmehom, emisija teče neopterećeno. Koliko, ipak, iza svega stoji veliki rad?

Mnogo rada i potpune posvećenosti. Mi gotovo nikada ne

ostavljamo posao na poslu, deo je naših života i neretko i usred noći komuniciramo o temama i savetima na našoj grupi na telefonu.


Vaše iskustvo pred kamerama je veliko. Da li ste u „Praktičnoj ženi” sve to sublimirali i u čemu vam je najviše pomoglo?

Prošla sam gotovo sve formate, malo obrnutim redom, ali mi je to pomoglo da se opustim i shvatim suštinu. A suština je uvek jednostavna, ako uspemo da ostavimo sujetu po strani. Ako ona, ipak, vlada nama, u ovom poslu je to veliko iskušenje. Onda je mnogo teže i raditi i rezonovati.

Šta je najpraktičnije što ste naučili kroz svoju emisiju?

Relativizovanje stvari. Naučila sam da odaberem prioritete i ne bavim se nebitnim stvarima. Gađam u centar i to mi mnogo štedi vreme.

Koliko je, posebno danas, važno biti praktičan u životu?

Teško je, ako od sebe očekujemo da u svakom trenutku maksimalno odgovorimo svim životnim situacijama. Valja se truditi, ali ne preko granice koja nam stvara pritisak i opterećenje koje će biti kontraproduktivno. Sve ćemo završiti, ali ostati iscrpljeni i nevoljni. Ni to nije rešenje. Praktičnost ne podrazumeva savršenstvo.

U čemu ste najviše praktična žena, a u čemu nikako da to postanete?

Kad istovremeno kuvam, ispitujem starijeg sina kako je naučio, i igram se sa mlađim. U tome sam nekad najpraktičnija, a nekad skroz omanem. Kao što rekoh, ne možemo svakodnevno u istoj stvari biti podjednako uspešni i dobri.

Koja je razlika između praktičnih žena i praktičnih muškaraca?

Praktična žena će čitati knjigu dok kuva, lakirati nokte i obavljati telefonski poslovni razgovor, a muškarac će, na primer, baciti đubre i usput popiti pivo sa drugom. Svi se snalazimo na svoj način.

Kada u životu ne treba biti praktičan?

Kada je ljubav u pitanju, pravila apsolutno ne postoje.

Vaša emisija nam pokazuje kako da sebi olakšamo život. Koliko smo zaista opterećeni nebitnim stvarima i zaboravljamo one najvažnije vrednosti?


Sve brže živimo, poludeli bismo kada ne bismo svemu pridavali značaj. Odavno sam prestala da komplikujem stvari i priznajem da mi je i emisija u tome pomogla. Čovek koji nema puno vremena, a pritom i komplikuje, napravi haos od života i posla. Možda sve ovo što nam se trenutno dešava dovede do toga da se svi resetujemo. Olako smo sve uzimali i očekivali, a premalo davali. Pogubili smo se. Ako se svedemo na primarni nivo, shvatićemo šta je zaista važno i krenuti ponovo.

Završili ste turizam, koreograf ste, bavili ste se modelingom, dugo ste pred kamerama, živeli ste u raznim zemljama, proputovali mnogo. Koje iskustvo vas je najviše odredilo i oblikovalo?

Putovanja, život i posao u drugim zemljama su moje najveće bogatstvo. To su iskustva koje ne možete dobiti iz knjiga. Tako najviše naučite o ljudima, životu i dobijete širinu koju teško možete dobiti ako ste stalno zatvoreni u istoj sredini, sa istim ljudima, ma koliko oni dobri bili. Danas je doduše malo drugačije, jer nas internet povezuje, ali živo iskustvo je ipak bolje, ko ima uslova za to.


Da li i svoju popularnost svodite na meru praktičnog ili je bilo momenata kada sa njom niste mudro postupali?

Na početku televizijske karijere svi iz ovog posla su me upozoravali na iskušenje da se uobrazim. Možda su moje prethodne životne, izbegličke i ratne okolnosti uticale na to da sam život i ljude ranije shvatila, tako da se to nije desilo. Ni jedan jedini razlog ne vidim zašto bi bilo ko od nas bio značajniji od lekara, pekara, vozača. Ali i te kako smatram da su vredni i posvećeni ljudi u bilo kom poslu značajniji od lenjih i malicioznih, iako ni njih ne osuđujem, jer im ne znam životne okolnosti i razloge zbog kojih su postali takvi.

Pomenuli smo da emisiju uvek radite sa osmehom i pozitivnom energijom. Na koji način negujete tu vedrinu i delite je sa drugima?

Tako što volim život i što sam starija počela sam više da ga cenim. Optimizam i osmeh idu iz toga.

Šta je za vas merilo uspeha i trajanja u poslu, ali i privatnog zadovoljstva?


Sreća! Ako mogu da kažem da sam zadovoljna i srećna, uz sve nedaće koje svi imamo. Na tome se radi svakodnevno i stalno donosimo odluke koje će nam obezbediti manju ili veću količinu sreće. Ona ne pada sa neba.

Šta čini vaš (ne)praktični svet nezavisno od posla?

More, knjige, pozorište, druženja i mnogo dečjih poljubaca.


Među prvima ste organizovali akciju pomoći najstarijim sugrađanima u borbi sa korona visrusom. Pokrenuli ste talas empatije, solidarnosti i brige. Na kakve reakcije ste naišli?

Nakon stavljanja obaveštenja starijim komšijama da se mogu osloniti na moju porodicu, shvatila sam da bi bilo dobro da to uradi što više ljudi. Zato sam to i objavila na mrežama, iako mi je delovalo pomalo hvalisavo, ali sam znala da drugačije ne mogu pokrenuti ostale. I zaista, kada sam videla koliko je ljudi odmah odreagovalo i koliko se proširilo u opštu akciju, više sam nego zadovoljna. Mi smo empatičan i solidaran narod. Ponekad virimo u tuđe dvorište više nego što treba, ali se u teškim trenucima pokažemo kao nacija bez premca.

Kako da u ovoj situaciji ostanemo praktični, zdravi, povezani i optimistični?

Svako na svoj način, u odnosu na to šta ga ispunjava. Nekome će pomoći muzika, nekome film, nekome pravljenje kolača, nekome telefonski razgovori. A praktičnost neka se ogleda u selektovanju informacija o korona virusu.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)