Stevan Piale: Moj život sačinjava igra. Čim ona stane, osećam se nesigurno

Serija „Igra sudbine“, koja se odnedavno emituje na Prvoj televiziji, je od samog početka prikazivanja naišla na sjajne reakcije gledalaca, pa je očigledno da je producentski tim sada već čuvenog projekta „Istine i laži“ još jednom pogodio ukus domaće televizijske publike.

Glavni junaci polako postaju popularni, a u plejadi mladih glumaca koji, pored već poznatih glumačkih imena, nose uzbudljivu i intrigantnu radnju serije izdvaja se Stevan Piale kome je ovo prva glavna uloga u jednom velikom televizijskom formatu. Tim povodom, za Novosti Online Stevan govori o šansi koju je dobio ovim angažmanom, svom liku, iskustvima sa snimanja i saradnji sa kolegama, kao i nekim igrama sudbine koje su uticale na njegov život i karijeru.

* Na kakve komentare ste naišli posle prvih epizoda i jesu li bile očekivane?

Prve reakcije su prilično pozitivne. Naravno, uglavnom su to ljudi koji me vole i koji su dobronamerni. Ja sam malo težak čovek pa ne dozvoljavam sebi da uživam u komplimentima, već uvek tražim šta je moglo bolje. Moj lik, po onome što mogu da pročitam, trenutno prilično iritira gledaoce, ali to sam i očekivao.

* Šta je presudilo da prihvatite ulogu u ovoj seriji i po čemu je iz vašeg ugla, pre svega kao glumca, ona autentična i samim tim dobra preporuka za gledaoce?

Imao sam pregršt motiva da prihvatim ovu ulogu. Ušao sam u trideset treću godinu a još uvek nisam dobio pravu šansu na televiziji. Glavna uloga mi je obećavala nekoliko sigurnih meseci pred kamerama, što je za mene velika škola i izazov. Sam lik mi je dao sjajnu priliku da se igram i uživam u njegovoj transformaciji. Što se preporuke tiče, dovoljno je da napomenem da nas je nedavno gledalo skoro dva miliona ljudi. Uvek je velika odgovornost kada su ovakve stvari u pitanju. Prvo zbog publike i velike gledanosti, a potom jer mi je data velika prilika i ovo je klasična situacija “pukovnik ili pokojnik”. Ako se ovde pokažem, verujem da će mi to otvoriti vrata za nove projekte.

foto: Aleksandar Krstović

* U čemu vam je lik Luke bio najinspirativniji i na koji način ga gradite? Koje boje, emocije i osobine mu dajete i u kom smeru će se on razvijati?

Drugačiji je od mene i prilično inspirativan. Kada sam počeo da čitam scenario nisu mi se svidele neke njegove odluke i stavovi, ali vremenom, kako prihvatate lik, tako zavolite i branite i njegove mane. Imao sam veći problem što je Luka prilično nezreo i nema baš izraženih vrlina, ali samim tim je još zanimljivije jer sam morao da se potrudim ne bih li ga opravdao. Kako svoje scene svako veče spremam sa suprugom, ona uvek ima šta da zameri Luki, a ja sam uhvatio sebe da ga branim i u situacijama u kojima objektivno nije u pravu. Najčešći komentar poznanika i prijatelja je: “Kada gledam Luku, kao tebe da gledam”, iako verujem da nisam stvarno takav. Pokušao sam da ga približim sebi koliko god je to tekst dozvoljavao i u tome mi pomaže kako glumačko tako i životno iskustvo. Odrastao sam u jednom naselju u Zemunu i Luka me podseća na neke ljude iz tog perioda života. Odatle sam najviše i “krao” kada sam spremao ulogu.

* Snimanja su veoma intenzivna. Kako funkcioniše ekipa, sa kim od kolega najbolje sarađujete i šta je najzanimljivije na setovima?

Snimanja jesu intenzivna i nekada je stvarno teško snimati po dvanaest sati i biti u svakoj sceni, ali sve to olakšava divna ekipa kako ispred, tako i iza kamere.

Ne bih nikoga izdvajao jer se stvarno svi lepo družimo, čak i van snimanja. Svakog dana je zabavno jer smo “kliknuli” kao ekipa i uvek je uzbudljivo.

* Seriju je radio isti producentski tim kao i mega hit „Istine i laži”. Hoće li „Igra sudbine” nadmašiti njen uspeh?

Ono što znam je da smo bolje počeli, bar što se tiče tog čuvenog šera. Mada, moramo priznati da su oni utabali put i otvorili nam vrata svojim uspehom.

foto: Jelena Ivanović

* Konkurencija je danas u vašem poslu veća nego ikad. Šta je vaš glavni adut?

Ne gledam tako na konkurenciju. Mislim da smo svi dovoljno različiti i da svako nosi nešto svoje. To “nešto” mora da se neguje tako da glumac uvek bude spreman i svež, jer ipak “Biti spreman, to je sve”. U ovom poslu nema odmora. Glumac konstantno mora da radi na sebi kako fizički, tako i psihički i duhovno. Moj glavni adut je velika želja da se bavim glumom.

* “Igra sudbine” će vam neminovno doneti veću popularnost. Jeste li već izgradili svoj stav prema tome koji neće poremetiti vaš život?

U pogledu zrelosti, ovo je došlo u pravom trenutku. Iako je nikada nisam priželjkivao, popularnost je sastavni deo posla i treba je iskoristiti na pravi način.

* Verujete li u sudbinu?

Ne baš u sudbinu kao takvu ali verujem u karmu i da se u životu sve vrati na ovaj ili onaj način. Zato mislim da se rad i trud uvek isplate.

* Da li život shvatate kao igru i da li je gluma, možda, baš zbog toga vaš poziv?

Sve treba shvatiti kao igru jer je onda sve lakše i lepše. Glumu jesam izabrao zbog toga što je ona najlepša igra. Možete biti ko god hoćete i igrati se iz različitih perspektiva svakog dana. Glumci često zaborave zašto se bave ovim poslom, pa uđu u razne problematike, a rešenje je uvek isto - vratiti se igri. Kada kažem igra, to možda asocira na komediju, ali glumac mora da se igra i u najtežoj drami.

* Kako se nosite sa situacijama kada igra života ili sudbine postane teška i donese emotivne ili neke druge prepreke? Šta vam pomaže da ih prevaziđete?

Pokušavam da gledam stvari sa pozitivne strane i budem konstruktivan. Ne uspeva mi uvek, ali trudim se. Okružen sam divnim ljudima i osećam odgovornost prema njima, pa ne dozvoljavam sebi da ne ustanem ako padnem.

* Kakve ciljeve sebi postavljate u karijeri, a kakve u privatnom životu?

Mislim da je sve u životu počelo polako da mi se slaže i da je došao trenutak za velike stvari. Ne mogu da kažem da do sada nisam priželjkivao velike uloge i projekte, ali iz ove perspektive mislim da ipak nisam bio spreman. Nemam konkretnu ulogu ili žanr koji priželjkujem. Želim da radim sa ljudima kojima je stalo i koji hoće da se igraju, jer onda ovaj posao stvarno postaje magičan. Kolega Mateja Popović i ja, uz pomoć velikog broja mladih i talentovanih umetnika vodimo “Čiča Mičino” pozorište koje nam je poligon za igru. Što se tiče privatnog života, samo da se nastavi kao do sada. Srećan sam što imam porodicu i prijatelje kakve imam i želim im da su zdravi i srećni.

* Šta čini vaš život nezavisno od glume?

Samo igra. Čim stane, osećam se nesigurno. Kao kada sam kao mali išao na bazen - znao sam da plivam, ali nisam umeo da se održavam na vodi. Volim da se družim, putujem, istražujem, volim porodicu, da gledam filmove sa suprugom Unom, naše dve mačke i kornjačom. Volim “Zvezdu”, Zemun, sport, gitaru i leto.

* Kakvi su budući profesionalni planovi?

Počeo sam sa probama predstave “Tamo daleko”, po motivima “Zelene milje” Stivena Kinga. Premijera je zakazana za 30. mart u Kombank dvorani. U okviru “Čiča Mičinog” pozorišta do kraja godine ćemo završiti “Sinbada”, predstavu od koje mnogo očekujem. Deo sam benda “Fresh 'n' Trash” i u planu nam je da pred leto izbacimo prvu pesmu i spot. Ipak, trenutno sam najviše fokusiran na seriju.