TV kritika: Novi beogradski romantičar

REDITELj najprestižnijeg projekta sezone izašao je sa sasvim neobičnom koncepcijom TV serije koja nastaje od igranog filma: po običaju, sačinio je četiri epizode od montiranog materijala i restlova glavnog projekta, ali je najavio još deset epizoda nove, igrane, serije u okvirima iste narativne matrice! Kakav će biti produkcioni i umetnički ishod ove inovacije, videćemo u narednim mesecima, ali je već sada jasno da je u pitanju sasvim nov model igrane televizijske franšize, potpuno različit od već istrošene i zamorne reciklaže slika i lica. Pogotovu kad se radi o "jahanju na talasima" izuzetnog bioskopskog uspeha "Južnog vetra" i nove zvezde malih i velikih ekrana Miloša Bikovića. Zasad, isti produkcioni i narativni predložak odlično funkcioniše, ali su ambicije očigledno veće.

Siže "Južnog vetra" počiva na obračunu nekoliko mafija, od kojih je najjača ona koja stoji u vezi sa aktuelnom vlašću i njenom policijom. Ovo se obično naziva organizovanim kriminalom i nikada nije bilo tema domaćeg filma, već i zbog toga što je država u Srbiji najveći (zapravo jedini) filmski producent, koga nije uputno javno prozivati za reket u svetskom lancu droge. A upravo o tome je reč: na putu narkotika od Avganistana, preko Turske, Bugarske i odmetnute srpske pokrajine Kosovo i Metohija, nalazi se Srbija, kroz koju narko-tokovi nalaze svoj put na zapad. U ovaj etablirani tranzit na nivou velikih brojeva, slučajno se umeša mala beogradska banda kradljivaca kola i privremeno prekida lanac, što izaziva neočekivani šok. U središtu pažnje nađe se odjednom sitni prestupnik Petar Maraš (Miloš Biković), dete novobeogradskih blokova i vrelog asfalta, specijalac za krađu i preprodaju kola, možda poslednji beogradski romantičar, nesvakidašnjeg šarma i harizme. Ova "dramaturgija slučajnog obrta" nije nepoznata Avramoviću, koji je vešto koristi, uz Houksovu klasičnu formulu "čoveka u opasnosti", staru koliko ceo zvučni Holivud, sa klasicima tipa "Begunac" i "Getevej": i podzemlje i zakon rade protiv našeg junaka i uskog kruga njegovih pomagača, koji se sužava dok heroj ne ostane sam samcit, licem prema infernu. U bekstvu, Maraš otkriva celu pozadinu velike igre, što otežava njegov položaj, sve do očekivanog, očajničkog obračuna. U suštini, cela ta dramaturgija je splet starih, ali veoma vešto upotrebljenih žanrovskih formula. To vidimo kao naročit kvalitet: Avramović ume da dobro iskoristi stare holivudske prednosti i zna kako da ih produkciono uveže.
Osim toga, serija ima i svoju etičku komponentu. Jednim, naoko komercijalnim poduhvatom, u svemu podređenom holivudskim šemama, mladi autor je otkrio da pokretna slika još nije prestala da bude i moralni čin.