KADA je megastar Zdravko Čolić posle pet godina odlučio da ponovo zapeva u Beogradu, i publici predstavi pesme sa novog albuma "Ono malo sreće", nije ni sanjao da će mu i šest koncerata u "Štark areni" biti malo. Zakazao je dva koncerta 29. i 30. novembra, pa zbog izuzetnog interesovanja još dva, 13. i 14. decembra, pa onda još dva, 27. i 28. decembra. Čola, za "Novosti", priznaje da je iznenađen odzivom Beograđana i šali se da bi tako mogao da "tera" do Nove godine.

- Pre pet godina je stvarno trebalo da održim i treći koncert u "Areni", jer su dva bila rasprodata - kaže Čola za naš list. - Uprkos interesovanju, nisam to uradio zbog tehničkih razloga, a i bio je kraj decembra, pa nije bilo slobodnih termina. Ovoga puta, imam novi album, nije me bilo pet godina i nisam baš vršljao previše po trgovima u Srbiji i regionu, a opet, iznenađen sam reakcijom publike, koja euforično kupuje karte. Javljaju mi da je i šesti koncert rasprodat. Kako smo publika i ja krenuli, samo nas Nova godina može prekinuti. Tako da ovo jeste iznenađenje za mene, ali, nikad se ne zna. Ovaj posao je nepredvidiv. Isto je kao i sa pesmom, nikad ne znaš koja će se pesma publici dopasti i postati hit. Tako je i sa koncertima. Ja sam malo iznenađen, ne malo, nego malo više, odzivom publike na beogradskim koncertima.

* Šta posle šest koncerata u "Areni"?

- U prošlosti sam imao punu "Marakanu", pa neke turneje koje su slabije prošle, pa onda snimim dobru ploču i "zavrte se" koncerti u velikim dvoranama. Usponi i padovi u dugoj karijeri su normalna pojava. Ne mora da znači da ću sledeći put oboriti rekord ovih šest koncerata u "Areni". Imaču najnormalnije kncert na nekom otvorenom prostoru, ili opet u "Areni" ili nekoj drugoj dvorani. To takmičenje je glupo. Posle ovog, neću se sam sa sobom nadmeti u broju koncerata u "Areni". Želja mi je da, između velikih, radim male koncerte, sa drugačijim repertoarom i aranžmanima.


PROČITAJTE JOŠ - "Prijatelju, hajde da popijemo po pivo": Zdravko Čolić iznenadio radnike na pumpi i dalje prepričavaju susret sa slavnim pevačem


* Prijatelji vam zameraju što pevate tri i po sata, čak i "Stonsi" sviraju dva sata...

- Važno je da ljudi mogu da izdrže, da publika sedi u sali toliko dugo. Vidim da im prija na kraju koncerta pesma "Kuća puna naroda" i poruka koju ona nosi. I meni, kao i publici, vreme prođe brzo. Mislim da moram dva i po sata da pevam, a ostatak, uz Dragoljuba Đuričića i bubnjare u pauzi, i malo na bisu, namakne se od tri do tri i po sata koncerta.

* Kako čuvate glas?

- Ono što meni treba je samo odmor. Dosta je bilo stresa pred ove koncerte, snimanja emisija, susreta sa ljudima, zajedničkih proba gde si non-stop u akciji, i manje vremena sam imao za odmor. A to je najvažnije, uz ćutanje. Kad ćutiš, to je najbolje za glas. Popiješ neku tabletu kalcijuma, i to je sve.

* Na prvom koncertu, zbog slušalica u ušima niste mogli da čujete publiku?

- Najveća nedoumica je bila da li da imam slušalice ili ne, a morao sam, jer je televizija snimala ceo koncert. Pokušaću stalno da imam slušalice, iako se gubi osećaj živosti publike, ali je mnogo bolje i preciznije, jer na svakom delu bine čuješ sebe. A kad imaš raznorazne zvučnike na pola pozicija na bini, ne čuješ ništa. Svi živi na svetu to rade, bolje se peva i štediš glas. Bilo je sekiracije zbog slušalica, na kraju sam prihvatio, ali sam ih krišom vadio s vremena na vreme, da čujem reakciju publike.

* Izvesni tviteraš je duhovito primetio da su se na Čolinom koncertu žene obukle kao da posle toga idu na večeru sa njim?

- Prija mi to, ali kad vidim ljude na koncertu, ne mogu da ocenim kako je ko obučen. Stvarno je bilo "utegnuto", lepše su se i svečanije obukle dame, kao da je u pitanju letnji koncert. Ipak, ja u publici zapažam lica. Manje gledam haljine i dresove.

* Kako komentarišete činjenicu da ste jedini pevač "od Vardara do Triglava" koji je dobrodošao svuda?

- Karijeru sam počeo u bivšoj Jugoslaviji, pa je prirodno da me ljudi znaju. Stariji ispričaju mlađima, pa mlađi provere na "Jutjubu". Vreme je radilo za mene. A prijateljstva, i nova i stara, drže celu stvar. To što mogu da pevam u celom regionu je do božje volje, pesama, mog glasa, harizme i nečega što čovek ne može objasniti. Ili repertoarski, nisam radio pesme na prvu loptu, pa one lakše žive duže vreme. Ali moj odnos prema publici je uvek isti, i ranije je bilo tako i sada je tako. Na mojim koncertima toliko energije pršti, fanovi me prate na nastupima u raznim gradovima, stvorila se nova energija. Čini mi se da posle tri sata, kad zaboravimo na probleme, iz nas izbija dobra energija, koju publika prepoznaje.
* Negde pred vaš prvi koncert na "Marakani", izjavili ste da ćete trajati još dve-tri godine?

- Ovaj posao ne treba prognozirati. Ljudi koji se bave muzikom stalno treba da snimaju nove stvari. Jer nove stvari povuku stare pesme. Ne "kidišem" svaki put na hit ili pesme koje publika dobro poznaje. Ne možeš da prognoziraš koliko će neko trajati. Pametan čovek, ako nema odziv publike, neće da se uvaljuje u velike koncerte, već može da peva u manjim prostorima. Za velike udarce potrebni su pesme i hitovi, publika i dobra energija. Bitno je da se stalno snima.

* Kako u eri kamera, mobilnih telefona i ostalih tehnologija uspevate da i dalje sačuvate privatan život od javnosti?

- Pratili su me sa televizije Pink, čekali me ispred kuće, čovek ne može da se sakrije. Ali nije da mi sami ne provociramo. Ako se namerno ne slikaš, ne ideš na fensi otvaranja, promocije i priredbe, neće ni ljudi da te ganjaju. Ne vodiš takav život, pa te puste na miru. A kad si negde sam privatno, ili porodično, tu je svakom dozvoljeno da slika. Nije mi u opisu radnog mesta, niti vidim kao potrebu da se pojavljujem na glamuroznim događajima.

PROČITAJTE JOŠ - Čolina ćerka zasenila sve na tatinom koncertu: Ponosna na Čolu (FOTO)


* Za Novu godinu pevate u Budvi. Kao da izbegavate doček u Beogradu, da li su honorari veći u Crnoj Gori?

- Pa nisu, svi honorari su manje-više slični. Beograd ima drugačiji princip dočeka, sa mnogo izvođača. Bilo je govora o tome, a nekako se Novi Sad i Budva vraćaju. Moj izbor je da kad pevam za Novu godinu to bude intimnije. Ne kažem da ne bih voleo da pevam i u Beogradu, ali mi je do sada bilo lepše da pevam u letovalištima, kao što su Poreč ili Budva, ili nekom manjem gradu, gde je opuštenija atmosfera... Ali, biće prilike i za Beograd, bože zdravlja, što kažu.


* Kako gledate na podele u društvu na naše i njihove pevače, glumce, sportiste? Neki su vam zamerili što ste pevali na otvaranju motela "Nais"...

- Ne uzbuđujem se zbog toga. "Nais" je jedini motel, i onaj u Predejanima, gde sam još od sedamdesetih najviše dolazio i gde bih u prolazu prespavao. Nisam mogao da prođem od Makedonije do Subotice a da ne svratim u "Nais" da popijem kafu, ili da ručam, ili da prespavam, pa odatle sutradan idem u Niš ili Leskovac. Pevao sam u "Naisu" kad je otvoren, znao sam sve konobare. I uvek bih ga kasnije, kad je sedam godina bio zatvoren, tužno gledao, što ne mogu bar da popijem kafu kad idem u Makedoniju ili Grčku. Toliko mi je bilo drago što je ponovo proradio, nebitno ko je vlasnik ili suvlasnik. Pozvali su me da pevam na otvaranju renoviranog motela, nisam odmah reagovao, ali sam se vratio u to staro vreme i rekao - zašto da ne? Što se tiče "naših" i "njihovih", znam da je neki profesor na "Tviteru" pravio podelu na "naše" i "njihove", što je u mom slučaju apsurdno.

A Zbog posla često putujete, kako vam izgledaju Srbija i region danas?

- Uvek gledam aerodrome i puteve, železnica je malo zapostavljena. Drago mi je da se putevi u Srbiji otvaraju u velikoj ekspanziji. Radujem se kad dođem u Hrvatsku, ima fenomenalan auto-put od Zagreba do Splita, do Pule, pa kroz Sloveniju. I ova intenzija otvaranja Srbije je vrlo zanimljiva i dobra, i u tom pravcu treba ići. Jedino što mi smeta je granica, jer ih ima mnogo u odnosu na Jugoslaviju i često su gužve. Važno je da se napreduje, a ono što me raduje su putevi, jer se sve bolje i brže prevezem iz mesta u mesto.

"DOMAĆI ZADATAK"

ČOLIĆ je u minule dve večeri ponovo postavio "domaći zadatak" kolegama, napunivši "Arenu" na trećem i četvrtom koncertu u nizu. Jedinstveni, troipočasovni nastupi oduševili su publiku u kojoj je, tradicionalno, bilo svih dobi i uzrasta, od sedam do 77 godina.

Čolin glas, odlično ozvučenje, scenski efekti... prepričavaće se do novih nastupa, zakazanih za kraj decembra!