Milica Nedić: Zapostavljamo sopstvenu decu

DA postane deo sedme sile maštala je još kao gimnazijalka. Mada je njena prvobitna želja bila da posao novinara obavlja na radiju, Milica Nedić se sticajem okolnosti, ipak, zaputila u Takovsku 10 i pokucala na vrata Radio-televizije Srbije, kuće kojoj je ostala verna više od dve i po decenije. Uspela je da svojim profesionalizmom i odmerenošću privoli gledaoce da prihvate njen način prezentovanja vesti u okviru Dnevnika u 19.30, čiji je urednik. Na posao bez radnog vremena navikavala se najpre u Jutarnjem programu kroz reporterski rad, a potom i u decenijskom boravku u "Beogradskoj hronici", emisiji koju je uređivala i vodila. I dok razmišlja o novom projektu u kom bi želela da se oproba, Nedićeva tvrdi da je Dnevnik i srdačno "Dobro veče" gledaocima, koje joj klizne sa blago nasmešenih usana, i dalje njen najveći izazov.

- Ponekad pomislim da se vratim starim izazovima, u kojima me gledaoci možda ne pamte, ili da se ostvarim u nekom novom projektu namenjenom najmlađima, ali sa porukama za one "malo starije" - kaže nam Nedićeva.

- Prelaskom u redakciju Dnevnika, osim vođenja i uređivanja emisije, imala sam zadatak da izveštavam o radu parlamenta, a tokom dve izborne kampanje bila sam domaćin predsedničkim kandidatima u TV duelu. Danas ima mnogo sadržaja namenjenih različitim ciljnim grupama, ali smatram da su deca i mladi zapostavljeni. Projekat o kome razmišljam bio bi namenjen upravo njima. Zasad je to samo ideja koju čuvam za sebe, a možda je nekad i realizujem.

* Kako se priprema Dnevnik 2?

- Urednici rade i kada nisu u redakciji. Pripreme su neprestane i sveobuhvatne. Osim u medijima i na društvenim mrežama, vesti se doznaju i putem interpersonalne komunikacije - oduvek najsigurnijem izvoru pouzdanih informacija. Za razgovor sa gostima potrebna je temeljna priprema, ali vreme nije uvek na mojoj strani. U vanrednim okolnostima se za intervju spremam uoči emisije, a ponekad i tokom emitovanja. Zato je važna stalna i temeljna obaveštenost o svemu iz svih uglova. Važno je da ceo lanac ljudi koji priprema i realizuje Dnevnik diše kao tim. Tada sam sigurna da će emisija biti odlična.

* Mogu li loše vesti da vam pokvare dan?

- Ne postoje dobre i loše vesti, već događaji koji sve češće poprimaju elemente katastrofe. Na ekranu reagujem kao profesionalac, a u suštini osećam isto što i svaki gledalac. Nije mi svejedno kada se pojavi informacija o terorističkom napadu, tužnoj sudbini migranata na dugom putu ka "boljem sutra", porodičnim dramama i vršnjačkom nasilju. Tada razum i odgovornost prema profesiji potiskuju emocije i lične utiske. Na sreću postoji druga strana medalje, kada mogu da saopštim da su naši sportisti osvojili svetski tron, da je nečiji život spasen zahvaljujući humanim ljudima i da naša marljiva deca donose odličja sa takmičenja. Trudim se da uvek budem dostojanstvena, umerena, prirodna, nenametljiva i, nadasve, profesionalna.

* Kako ocenjujete medijsku sliku Srbije?

- Ostrašćenost, nedostatak elementarnog vaspitanja i poštovanja, odsustvo logike i pristojnog ponašanja, kako novinara, tako i pojedinih javnih ličnosti, opisuju našu medijsku scenu. Novinarstvo kao profesija polako nestaje. Današnji način rada će iščeznuti, kao daktilografi i pisaće mašine pre 20 godina. Ljudi se već sada informišu u svakom trenutku, ne čekajući da uzmu daljinski u ruku i pogledaju vesti. Nisam saglasna sa emiterima i izdavačima koji, opravdavajući kič i bizarnost, kažu da gledaoci žele to da vide ili pročitaju. Srećna sam što RTS ne podilazi senzacionalizmu, skandalima i aferama, niti se udvara onima koji ne prepoznaju istinske životne vrednosti.

* Da li je put do uspeha u novinarstvu trnovit?

- Nekada je bio. Postojale su škole Radio Beograda, TV Beograd, Studija B, "Politike", "Novosti", a selekcija kadrova je bila stroga i ozbiljna. Danas mnogi bez prethodne pripreme hrabro uskaču u novinarsku profesiju. Ali, za to nisu krivi ti mladi ljudi. U ovom nemilosrdnom vremenu, novinari su jeftina radna snaga ili, kako je govorio Aleksandar Tijanić, "izvođači radova".

* Šta vas i dalje "drži" u ovom poslu?

- Novinarstvo se živi. S vestima se budi i odlazi na počinak. Za moju vernost ovoj profesiji "krivci" su adrenalin i neizvesnost koje donosi novi dan, izazov da se svaki događaj proprati profesionalno i društveni fenomeni sagledaju iz drugačijeg ugla. Entuzijazam, volja i želja da se dan prikaže kao nova priča sa odgovarajućim porukama i poukama, čine od ovog posla pravi rudnik vesti. Porodica mi daje snagu i elan da odlučno zakoračim u novi Dnevnik. Spremna sam za još mnogo emisija, u kojima bih kao i do sada bila TV ličnost, a ne TV lice.

NEGOVANjE SRPSKE REČI

* ŠTA je vaša misija u novinarstvu?

- Jačanje profesionalizma. U medijima ima mnogo javnih ličnosti iz sveta "poznatih voditelja, pevača, blogera i učesnika rijaliti programa", koji predstavljaju paralelne kriterijume vrednosti. Da li bi oni trebalo da budu uzor mladim ljudima? Sigurno ne! Ipak, raduje me što u pozorištima, bibliotekama i muzejima viđam veliki broj mladih. Smeta mi što sve manje negujemo vrednosti našeg jezika i pisma, pa novi akcenti, lokalizmi i tuđice imaju primat nad bogatstvom srpske reči. Možda je moj problem što više od dve decenije pamtim šta se događalo u ovom poslu, a kako kaže Dragan Velikić u romanu "Islednik" - "Brzina svakodnevice uništila je pamćenje, a sećanje je postalo slabost".