Gorica Popović: Heklicom bojim snove

SVAKA glumačka uloga je, zapravo, svojevrsni pačvork: veštim spajanjem različitih delova stvara se skladna celina. Tako lik na kraju dobija karakter, a umetnik osećaj da je prisvojio i kroz sebe "propustio" ceo jedan život tokom igranja predstave. Zavesa padne, pozorišni junak i glumac odu svako svojim putem - do sledeće prilike. Kako to izgleda kada u zlatnim (glumačkim) rukama nastaju pravi pačvorci, a od njih cela izložba, ovih dana su imali priliku da vide posetioci Galerije RTS: "San o boji" Gorice Popović skupio je na jednom mestu različite rukotvorine, pokazujući da je beogradska umetnica mnogo više od "izvođača glumačkih radova"...

Jer, naša popularna pozorišna, filmska, TV glumica, sjajno i peva, šije, kuva, veze. I od svega "pletivo plete tanko". Ipak, ako se glumica rađa, vezilja se stvara od malih nogu. Zato za sebe kaže da se još kao dete "ubola" na iglu i heklicu, pa je njen san o boji počeo davnih dana u rodnom Kragujevcu.

- Moja baka Zaga dugo je bila stub kuće. Sve do svoje devedesete godine. Imala je "singer" šivaću mašinu na nožni pogon. Vezla je, šila, plela, heklala. Baš kao i moja mama. I danas čuvam njihove radove. Za žensku decu nekada je bilo normalno da se time bave, pa sam i ja rano počela da šijem - otkriva Gorica Popović. - Prvo sam za lutke bockala po platnu, a onda počela da baratam heklicom. Inače, detinjstvo sam provela okružena bojama, četkicama, papirima mog oca slikara u kragujevačkom pozorištu. Sve je to čarobno.

Lepa slikareva kći, pre nego što će steći glumačku slavu, okušala se u grupi "Suncokret". Predvodio ih je Bora Đorđević, a ženski vokali ostali su neprevaziđeni do naših dana. Gorica, Bilja Krstić i, naravno, Snežana Jandrlić. Bile su to sedamdesete, oni studenti koji su još tražili svoje mesto na sceni. Pojedine pesme danas su evergrin melodije (poput čuvene "Dolazi zima"), dok su druge ("Kara Mustafa") postale preteče etno-zvuka. Kako bilo, "Suncokret" je ostao upamćen po svojoj muzičkoj osobenosti, ali i imidžu. E, za taj "imidž" upravo je bila zadužena buduća glumica - osmišljavala je kostime za članove grupe!

- Oduvek sam žvrljala po sveskama, kreirala, pravila odeću. Prvo za sebe, pa za prijateljice, onda i za grupu. U to vreme smo svi bili maštovito odeveni i otkačeni. Našu nekonvencionalnost su ljudi primećivali. Smišljala sam kostime od prekrivača, zavesa, gajtana! Sve su to moji drugari navlačili na sebe sa zadovoljstvom, bez roptanja i gunđanja. Ponešto bismo i pozajmili iz pozorišta, kombinovali. Jednostavno, igrali smo se.

Kažu da ljudi ne prestaju da se igraju zato što stare, već stare jer prestaju da se igraju. Dečja radoznalost i želja za igrom glavne su glumičine osobine, na sceni i van nje.

- Ponekad mi je bilo žao kad neka stvar "ode" od mene, ali danas znam da je u nečijim kućama ono što sam ja napravila. I to me veoma raduje. Ima još kreativnih žena koje stvaraju u duhu naše tradicije. Podstičem ih da hrabro razvijaju svoje veštine i umeće. Inače, član sam društva "Baština", čiji je zadatak da neguje stare zanate. I tu sam videla puno divnih radova. Nažalost, danas ljudi nemaju mogućnosti da kupuju ovakve stvari, ni država ne čini mnogo da to podrži i prezentuje. U svetu se unikati veoma cene, a kod nas se promovišu sporadično i stihijski.

SUKNjE I KOSTIMI

IZLOŽBE nije brojala. Pretpostavlja da ih je dosad bilo osam samostalnih i desetak grupnih: izložba večernjih asesoara, "Suknja" (izložba unikatnih, rukom rađenih sukanja), "Pokrij me lepo" (pačvork prekrivači), "Igre" (oslikani drveni predmeti), kolekcija "Žena i po" za modnu kuću "Sen Džordž"... Osmislila je i kostime za predstave "Slavna Florens", "Ožalošćena porodica", "Ujež", "Iju, poplava", "Zvezdarske zvezdice". Izlagala je u Beogradu, Torontu, Cirihu, Pančevu, Paraćinu, Velikom Gradištu.

MAŠTA I SLOBODA

- U POSLEDNjE vreme najviše radim pačvork, jednu od najstarijih umetničkih tehnika: sastavljanje i našivanje krpica, pravljenje prekrivača, jastučića, stolnjaka, pa i zidnih slika. To je neverovatno inspirativna stvar, pruža nebrojeno mnogo kombinacija i mogućnosti. A sve zavisi od mašte i slobode koju date sebi tokom rada. Slično je kao u glumi. Uloga se pravi od delića, od duha i mašte. Što se više igrate, to dobijate bolju i celovitiju, zanimljiviju ulogu.