NISAM MOCART NI BETOVEN, JA SAM ANDREJ: Za dalje školovanje dečaka poreklom iz Srbije zainteresovane prestižne muzičke akademije u Evropi

D. MATOVIĆ

12. 02. 2021. u 14:12

OSMOGODIŠNJI Andrej Stojanović je čudo od deteta.

НИСАМ МОЦАРТ НИ БЕТОВЕН,  ЈА САМ АНДРЕЈ: За даље школовање дечака пореклом из Србије заинтересоване престижне музичке академије у Европи

Foto: Privatna arhiva

Umesto prvi razred, već je savladao osnovnu i srednju muzičku školu, i sada je na univerzitetskom programu rimske "Santa Sesilije". Napisao je više od 50 kompozicija, a trenutno piše prvu simfoniju. Na mnogobrojnim međunarodnim takmičenjima maleni pijanista i kompozitor a prve nagrade. Zovu ga mali Mocart, iako on više voli Betovena.

Vanredno talentovan dečak, međutim, ne voli taj nadimak, ljutito kaže da on nije ni Mocart, ni Betoven, već Andrej Stojanović!

Andrej sa porodicom živi u Oslu, a njegove kompozicije već su izvođene u Rimu i na festivalu "Narni". Pijanistkinja Kristijana Pegoraro često svira njegove kompozicije na koncertima u Italiji i Americi. Dobitnik je specijalne nagrade za najmlađeg kompozitora u Rimu, a na nadmetanjima pobeđuje i mnogo starije kolege. U Srbiji je osvojio tri prva mesta u tri kategorije u kojima se takmičio - harmonije i harmonijske analize, teorije muzike i analize muzičkih oblika (u jednoj je imao maksimalnih sto bodova).

Umetnik Andrej na koncertu u Grčkoj, Foto Privatna arhiva

- Andrej je sa četiri-pet godina napisao note pesmice sa kojom sam uspavljivala njegovog mlađeg brata - otkriva nam njegova majka Danka Radaković Stojanović.

- Bile su perfektno napisane, a profesor u muzičkoj školi je rekao da ima apsolutni sluh i da treba da konkurišemo u školi za talente u Oslu. Mesto u školi za talente "Berat due" dobio je odmah posle testiranja. Upisan je kao najmlađi muzičar u istoriji škole.

KLASIKA

ANDREJEV omiljeni kompozitor je Betoven, sviđa mu se njegov stil i što ima vrlo komplikovane kompozicije - otkriva nam ponosna majka. - Rado sluša Mocarta, Hajdna, Lista i druge kompozitore, a mi smo za sve one koji žele da čuju našeg sina otvorili jutjub-kanal "Andrej Stojanović".

U porodici Stojanović nije bilo muzičara, tako da je u početku Andrejev talenat za sve bio veliki izazov. Odlučili su da sve podrede njemu, njegovom daru i želji da postane kompozitor. Osim što komponuje, Andrej svira klavir.

- Sa Andrejem su mnogi želeli da rade, nudili su nam razne programe, a mi smo morali da se odlučimo šta je najbolje za njega, a pritom nismo muzičari. Napravili smo dobar plan rada, tako da Andrej ima vremena i za igru sa braćom i drugarima i za učenje, treninge i za stvaranje muzike - priča Danka.

Prošle godine počeo je da uči teorijske predmete sa profesorkom Ivankom Stojanović iz Kruševca. U Norveškoj teoriju uče tek od petog razreda.

- Želeli smo da Andrej uči teorijske predmete po našem programu koji je dobar i cenjen - kaže dečakova majka.

Foto: Privatna arhiva

- Posle samo tri meseca rešavao je prijemne zadatke za srednju muzičku školu i to za samo 15 minuta. Počeo je da uči i harmoniju koja mu je najzanimljivija, a malo kasnije i ostale muzičke predmete. NJemu je sve to zanimljivo i lako. Na takmičenjima sa učenicima srednjih muzičkih škola svaki test je prvi završio.

PONUDE IZ RIMA I LONDONA

ČESTO smo dolazili u Srbiju da posetimo porodicu, ali otkad je proglašena pandemija nismo. Voleli bismo da se vratimo u Srbiju jednog dana, ali nisam sigurna da će nam se taj san ostvariti. Trenutno smo fokusirani na Andrejevo školovanje. Dobili smo ponude iz Rima i Londona da Andrej nastavi školovanje tamo, i o tome ćemo ozbiljno razmišljati tek kad prođe pandemija. Možda ćemo se i preseliti u jedan od tih gradova - kaže nam Danka.

Sa mentorom iz kompozicije, maestrom Lorencom Porciom iz Rima Andrej sada radi po programu rimske "Santa Sesilije". Završili su prvu godinu.

Stojanovićevi su se odselili iz Beograda u Oslo pre Andrejevog rođenja. NJegov tata je 2011. dobio posao u ovom norveškom gradu.

- Andrej govori srpski - kaže Andrejeva mama.

- Ima doduše norveški akcenat, ali mi smo zadovoljni. Zna da čita i piše ćirilicu i to nam je najvažnije. Išao je jedno vreme u srpsku školu vikendom. Radio je sa divnom učiteljicom, ali zbog obaveza u vezi sa muzikom odlučili smo da radimo kod kuće sa njim, jer je srpska škola bila veoma daleko od naše kuće. Inače, u kući razgovaramo samo na srpskom i trudimo se da naša deca uče ne samo jezik, već i o srpskoj kulturi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)