KURTIJEVA TUŽBA ZA GENOCID SAMO PUCANJ U PRAZNO: Vlast u Prištini sprema novu provokaciju, iako nema pravnog osnova

PRIVREMENE institucije na Kosovu i Metohiju godinama vrte istu ploču "preteći" pokretanjem tužbe protiv Beograda za navodni genocid koji su u južnoj pokrajini počinile naše snage. I pored toga što je jasan stav struke da pred Međunarodnim sudom pravde spor može da pokrene samo država priznata u Ujedinjenim nacijama iz Prištine ne odustaju od ovakvog poteza, koji je, ukoliko se budu poštovali postulati prava, bez ikakve sumnje samo pucanj uprazno.

Zgrada Međunarodnog suda pravde u Hagu / Foto AP

Predsednik Skupštine Glauk Konjufca izjavio je da se privode kraju pripreme za pokretanje tužbe za genocid koji je Srbija, kako je kazao, "počinila nad narodom Kosova.

- O tužbi protiv Srbije konsultovane su i najznačajnije stručne ličnosti. Od dana kada je počeo mandat nove vlade, radili smo bez prestanka, svaki dan, pa i danas, i mogu da konstatujem da je ovo veoma blizu. Ne mogu da navedem konkretan mesec ili vreme, ali znam da je do sada urađeno mnogo, konsultovani su najvažniji eksperti koji imaju znanja iz ove oblasti i mislim da je do sada urađen dobar posao. Tužba je blizu - rekao je Konjufca.

Profesor Pravnog fakulteta Bojan Milisavljević do sada je nekoliko puta objašnjavao da "tzv. Kosovo nema legitimaciju da pokrene postupak pred Međunarodnim sudom pravde jer nije država, a to je neophodni uslov prema Statutu tog suda":

- I ranije je bilo takvih najava koje nisu donele nikakve rezultate.

Advokat Toma Fila smatra da država koja želi da podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde morala da bude član Ujedinjenih nacija, a "tzv. Kosovo po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 - teritorija, a ne država". Kako je istakao, nije prvi put da se Srbiji pripisuju ratni zločini i genocidi:

- To je počelo od Vukovara 1991. godine. Nešto slično je pričao i Izetbegović. Ne znam kom sudu Kurti misli da tuži, jer taj sud ne postoji.

Advokati su često isticali da ne postoji ni pravni, a ni činjenični razlog da se podnosi tužba, pa se ona jedino može tumačiti kao propaganda za dnevnopolitičku upotrebu. U diskusijama koje su vođene na ovu temu moglo se čuti da "ako je genocid izvršen, njega je prema svim narodima izvršio NATO bombardovanjem Srbije 1999. godine, kada su sa Kosova bežali i Srbi i Albanci". Zbog NATO bombardovanja procenjuje se da je oko 750.000 Albanaca otišlo sa tzv. Kosova u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru i vratili su se nakon prestanka, a sa druge strane, 250.000 Srba je napustilo svoja ognjišta nakon prestanka bombardovanja, odnosno proterali su ih Albanci.

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju su nekoliko puta saopštavali da je potpuno jasno da Priština nema ni osnova, a ni formalnopravnu mogućnost da tuži Srbiju za genocid, te da su ovakve tvrdnje samo zamajavanje javnosti. Zanimljivo je da je premijer privremenih institucija na KiM Aljbin Kurti upravo u svom ekspozeu, među glavne tačke svrstao i namere da podnese tužbu protiv Srbije. Kasnije su se pojavljivale informacije da kao savetnika imaju zvanični Zagreb. Srbija i Hrvatska su međusobno podnele tužbe jedna protiv druge za genocid, ali je Međunarodni sud pravde odbacio obe. Vlasti u Prištini su pokušavale da igraju i na kartu toga da tužbu u njihovo ime podnese Albanija, ali, prema pravilima suda, to se ne može dogoditi, jer Tirana može da "presavije tabak" samo u svoje ime, a ne u bilo čije.

Osim "pretnje" tužbama, Priština je pokušavala da svu krivicu svali na Srbiju i tokom dijaloga, kada su na dnevnom redu bila pitanja nestalih. Tako su uporno pokušavali da proture termin iz Konvencije o nestalima, što bi mogla da bude osnova za kasniju odgovornost Srbije za sve žrtve, srpske i albanske. Ipak, to im nije pošlo za rukom i u Deklaraciji u nestalima je korišćen drugi termin.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije