DOKUMENT IZ BRISELA „LEGALIZUJE ISTERIVANJE“? Grupa zemalja EU traži oštre mere na granicama Unije

Novosti online

08. 10. 2021. u 16:07

GRUPA zemalja članica EU zatražila je da se ozakone oštre mere na spoljnim granicama EU, piše portal Politiko.

ДОКУМЕНТ ИЗ БРИСЕЛА „ЛЕГАЛИЗУЈЕ ИСТЕРИВАЊЕ“? Група земаља ЕУ тражи оштре мере на границама Уније

Foto: Tanjug/AP

Vest stiže u jeku skandala koji potresa Hrvatsku, kao članicu EU, zbog još jedne u nizu priča o premlaćivanju migranata na granici te zemlje sa BiH, samo što je ovaj put priča odjeknula u mnogim evropskim medijima.

Sada, piše Politiko, grupa zemalja EU traži da se ozakone oštre mere na spoljnim granicama EU i kroz dokument: “Prilagođavanje pravnog okvira EU novim realnostima”, koji je upućen komesarima zaduženima za pitanja migracija.

- Nedavni događaji na spoljnim granicama EU upozoravaju da EU mora da prilagodi postojeći pravni okvir novim realnostima, omogućavajući da se na odgovarajući način pozabavimo pokušajima instrumentalizacije ilegalnih migracija u političke svrhe i drugim hibridnim pretnjama, navodi se u pismu.

Pismo su, dodaje se, potpisali ministri unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske Litvanije, Latvije, Poljske i Slovačke.

Potpisnice, sve članice Šengenskog sistema traže maksimalni nivo bezbednosti za spoljne granice, ne samo Šengena, već cele EU. Insistiraju da politika migracije i azila bude otporna na zloupotrebu.

- Nijedna treća država ne bi trebalo da može da koristi naš sistem azila u svrhu vršenja političkog pritiska i ucene EU-a i njenih država članica, niti da iskorišćava sadašnje stanje u Avganistanu, navodi se u pismu.

Apostrofiraju da su neke države članice, ističući Mađarsku, prihvatile odlučne mere, ali traže zajedničko rešenje na evropskom nivou. Oni predlažu da se Šengenska pravila moraju uzimati u obzir ilegalne prelaze spoljnih kopnenih i morskih granica i navode nekoliko predloga.

Kao posebno važan ističu da Šengen ne predviđa fizičke barijere kao meru zaštite spoljnih granica EU-a.

Čini se, kažu, da je fizička barijera zapravo delotvorna mera zaštite granice koja služi interesu cele EU, a ne samo državama članicama prvog dolaska. Ovu legitimnu meru treba prioritetno dodatno i adekvatno finansirati iz budžeta EU-a.

To bi se, smatraju, takođe trebalo primeniti na Zelenoj liniji, u slučaju Kipra, koja ne predstavlja spoljnu granicu".

Potpisnici zaključuju da bi predviđena rešenja trebalo da imaju za cilj očuvanje Zajedničkog evropskog sistema azila smanjenjem faktora privlačenja.

“Takođe bi trebalo predvideti načine za zaustavljanje zloupotrebe sistema azila i manipulisanja ljudskim životima od državnih aktera ili kriminalnih mreža”, zaključuju potpisnici pisma.

Politiko, međutim, navodi da se u tekstu ne navodi reč “'pushback'”, fizičko isterivanje ilegalnih migracija, ali i da je, kažu, mišljenje nekih diplomata da je reč o predlogu koji poziva na “legalizovanje isterivanja”.

Kao zanimljivo se navodi da među potpisnicima nisu Francuska, Nemačka, Italija, Španija koje su takođe izložene migracionom pritisku.

rs.sputniknews.com

 ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)