BAJDEN VEZUJE SRPSKU ZA BiH: Šta se krije iza uredbe SAD kojom se proširuju kazne za one koji krše sporazume u regionu

LJ. BEGENIŠIĆ

10. 06. 2021. u 09:00

ODLUKA predsednika DŽozefa Bajdena da potpiše uredbu kojom se američke sankcije proširuju za pojedince i organizacije iz našeg regiona pokazuje da se Vašington na velika vrata vraća na Balkan. Ovo predstavlja i kontinutet američke politike, pojačava pritisak na Srbe, ali govori i o povećanom interesovanju SAD za Bosnu i Hercegovinu, koju oni žele isključivo kao celovitu državu.

БАЈДЕН ВЕЗУЈЕ СРПСКУ ЗА БиХ: Шта се крије иза уредбе САД којом се проширују казне за оне који крше споразуме у региону

Foto AP

Politički analitičari ovako vide proširenu uredbu koju je potpisao Bajden, a u kojoj se kaže da će biti "sankcionisana svaka osoba za koju američko Ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu".

Proširenom uredbom su obuhvaćeni Prespanski sporazum, Ohridski okvirni sporazum, Rezolucija 1244 i Dejtonski sporazum, kao i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala. U uredbi se pojšnjava i to da se odnosi na teritoriju bivše SFRJ i Albaniju. A kako je pojasnio jedan zvaničnik Stejt departmenta, ovim dokumentom Albanija se prvi put zvanično svrstava u Zapadni Balkan.

Kako na ovaj dokument gleda zvanični Beograd, objasnio je Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova:

- Nadamo se da će američka administracija biti dosledna u primeni ove uredbe, te da će biti sklona tome da kazni one koji ugrožavaju teritorijalni integritet Srbije ne poštujući Rezoluciju 1244 ili, pak, one koji iz dana u dan nastoje da umanje ovlašćenje ili čak ukinu Republiku Srpsku koja je duboko utemeljena u Dejtonskom sporazumu.

Starović kaže da je proširen obuhvat potencijalnih meta, odnosno pojedinaca koji bi mogli biti cilj uredbe.

- Za Srbiju je značajno što se na meti tih personalizovanih sankcija mogu naći pojedinci koji su odgovorni za korupciju, kriminal, nepoštovanje međunarodnih obaveza, nepoštovanje teritorijalnog integriteta, različitih sporazuma od 2000. godine, ali se spominje i Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244.

Da bi Amerika trebalo da krene od sebe i počne da poštuje navedene sporazume, smatra i politički analitičar Dragoljub Anđelković.

- Amerika je ta koja je kršila sve sporazume koji su u uredbi navedeni, oni su prekršili Rezoluciju 1244 i priznali lažnu državu Kosovo, krše Dejtonski sporazum, a sada pozivaju na poštovanje onoga što sami ne poštuju - ističe Anđelković za naš list.

Za Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost, uredba govori o kontinuitetu američke spoljne politike i njenom pojačanom interesu za Balkan.

- Oni pokazuju da ne odstupaju od onog što su i ranije podržavali. Amerika, dakle, podržava nezavisno Kosovo, šalje upozorenje i Srbima i Hrvatima da je teritorijalni integritet BiH od najvećeg značaja za SAD, da neće pristati ni na jednu drugu soluciju i da čvrsto stoji iza zvaničnog Sarajeva. Podržavaju i Prespanski sporazum za koji smatraju da je najbolje rešenje za Severnu Makedoniju, a pokazuju i da stoje iza Haškog suda, kako pre tako i sada.

Inače, u uredbi se osim poštovanja potpisanih sporazuma, navodi i da će sankcije trpeti i osobe koje su odgovorne za "ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru".

Američki državni sekretar Entoni Blinken ponovio je da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu da "ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije".

- Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta. Naša posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana je čvrsta i u skladu sa standardima koje države u regionu moraju da ispune da bi postigle svoj cilj da napreduju na evropskom putu - zaključio je Blinken.

Istovremeno, u Briselu kažu da sankcije nisu deo trenutne evropske politike na Zapadnom Balkanu.

- Svaka odluka o tome mora da bude doneta jednoglasno od strane svih zemalja članica, a u ovom trenutku o tome se ne razgovara kada je reč o partnerima na Zapadnom Balkanu - naveo je Peter Stano, portparol EU, uz napomenu da EU ne komentariše odluke američke administracije i da ima sopstvenu politiku kada je reč o partnerima na Zapadnom Balkanu.

RUSIJI I KINI ZATVORITI VRATA

SNAGE koje ometaju međunarodne sporazume otvaraju vrata našim strateškim protivnicima da potkopaju demokratiju, zaustave napredak ka efikasnom i odgovornom upravljanju i spreče region Zapadnog Balkana da postigne punu integraciju u transatlantske institucije. Oni omogućavaju pojedincima da iskoriste slabu vladavinu zakona i da profitiraju od sistemske korupcije na štetu običnih građana. Oni time predstavljaju neobičnu i vanrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici SAD - navodi se u proširenoj uredbi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)