Gagarinov let u istoriju

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

Iako će se 12. aprila navršiti punih 50 godina od kako je Jurij Aleksejevič Gagarin (27) izgovorio “pojehali” ili kako bi mi rekli “krenuli smo”, mnogo toga oko prvog leta u kosmos je ostalo misterija. Posebno je mnogo bilo spekulacija o pogibiji Gagarina koji je nastradao u 34. godini.

Sam let na sićušnom “vostoku 1” trajao je samo jedno obletanje Zemljine kugle, ali je izmenio odnos čoveka prema vasioni. Malo je danas u svetu onih koji ne znaju da je upravo sovjetski kosmonaut prvi čovek koji je poleteo u kosmos.

Godinama se nije govorilo kako se birao prvi kandidat za let kosmos. U martu 1960. bila je odabrana veća grupa pilota kandidata za kosmonaute. Ko će prvi poleteti, osim vojnog rukovodstva, odlučivao je i državni vrh. Posle četvoromesečnih priprema u konkurenciji je bilo 20 pilota.

Izabrani su najspremniji, ali se vodilo računa i o “gabaritima” jer je kosmički brod bio malen. Na izbor Gagarina odlučilo je i njegovo radničko-seljačko poreklo što je u SSSR-u bilo jako važno. Starost kosmonauta je trebalo da bude od 25 do 30 godina, visina nije smela da pređe 170 centimera, a težina 72 kilograma. Ukupna težina kosmičkog broda sa pilotom bila je 4725 kilograma.

Jurij Gagarin je rođen u gradiću Gžatsku u Smoljenskoj oblasti. Otac Aleksej Ivanovič bio je tesar, a majka Ana Timofejevna je radila na kolhozu. Jurij je po završetku škole završio zanat, a kasnije je počeo da se zanima u saratovskom aero-klubu. Završio je tehničku školu u Saratovu. Od 1955. bio u armiji gde se i prijavio za odred kosmonauta. Postao je pilot na lovcu u aviopuku Severne flote. Isticao se kao letač, pa je postao pilot prve klase.

U oktobru se oženio sa Valentinom koja mu je kasnije rodila dve kćeri - Jelenu, 1959. godine i Galjinu 1961. Uzgred, Jelena Gagarin je sada rukovodilac državnog muzeja u Kremlju.

Kad je Jurij Gagarin 12. aprila 1961. poleteo u kosmos bio je poručnik. Inače, Gagarin se maksimalno udaljio od zemlje 302 kilometra. Sovjeti tada su jako žurili, jer su imali informaciju da bi Amerikanci mogli da lansiraju svoj kosmički brod 20. aprila 1961. Rezerva Gagarinu bio je kosmonaut German Titov.

Na kosmodromu u Kazahstanu Gagarin je ušao u “vostok” dva sata pre starta, pa je generalni konstruktor Sergej Koroljov tražio da mu puste muziku. Gagarin je slušao pesme poznatog pesnika i kantautora Bulata Okudžave.

Nije bilo u to vreme direktne TV veze, pa se Gagarin mogao samo čuti. Zato su zapamćene njegove reči: “Pojehali!” Njegov glas je snimljen na 40 kilometara magnetofonske trake. Sve utiske Gagarin je diktirao u magnetofon u kosmičkom brodu. Shvatio je da olovku i druge predmete treba vezati da ne beže.

Po povratku, na visini od sedam kilometara, Gagarin se katapultirao i zahvaljujući umeću nije pao u hladnu Volgu nego dva kilometra od obale. Umesto da se prizemlji 110 kilometara od Staljingrada tj. sadašnjeg Volgograda, Gagarin se spustio u Saratovskoj oblasti. Prva žena koja je videla Gagarina bila je šumarova supruga Ana Tahtarova.

Po povratku u Moskvu organizovano je veliko slavlje. Sovjetski partijski lider Nikita Hruščov je, na nagovor sina Sergeja, pozvao ministra odbrane i rekao mu da Gagarinu daju čin majora. Maršal Malinovski se protivio, jer je Gagarin bio poručnik, ali je na kraju morao da popusti.

Gagarin je brzo postao komandir odreda kosmonauta, a već u decembru 1963. zamenik načelnika Centra za pripremu kosmonauta.

Gagarin je poginuo 27. marta 1968. blizu sela Novoselovo u Vladimirskoj oblasti za vreme treninga na MiG-15. Sahranjen je u zidinama Kremlja.