Crna Gora: Za ekologiju potrebno čak 1,4 milijarde evra

KADA će Crna Gora otvoriti poglavlje u pregovorima sa EU o životnoj sredini i klimatskim promenama koje je jedno od najvažnijih, ali i najzahtevnijih? Iako je Vlada Crne Gore dostavila Briselu nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27, krajem prošle godine izostalo je zeleno svetlo za otvaranje poglavlja. Trenutne su procene da je Crnoj Gori potrebno više od 1,4 milijarde evra do 2035. godine da brigu o životnoj sredinu upodobi pravilima Evropske unije. Najviše novca, skoro 850 miliona, neophodno je za uspostavljanje sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Drugi veći izdatak je za izgradnju deponija, skoro 350 miliona evra. Na listi prioriteta su sistemi za kvalitet vazduha, odlaganje medicinskog, te hemijskog otpada.

- Šansa je da se za finansiranje, pored izdvajanja iz budžeta, iskoriste evropski fondovi, konstatovao je Skupštinski odbor za evropske integracije - kaže Saša Radulović, državni sekretar i član pregovaračkog tima za poglavlje 27. - Potpuno sam uveren da je u ovom momentu Crna Gora spremna da otvori pregovore sa Evropskom komisijom.

Iz Delegacije EU u Crnoj Gori komentar da u postupku pregovaranja nema privilegija, da je zadatak za sve isti, da se moraju ispuniti pravila kako bi životna sredina bila zdrava i sigurna.

PROČITAJTE JOŠ - Marković: Crna Gora može u EU i pre 2025. godine

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma ističu da ni najnovije članice, poput Hrvatske, ali i Bugarske i Rumunije, koje su deo Unije već četiri, odnosno 13 godina, nisu realizovali sve obaveze iz ovog poglavlja.

- Da ne pominjem brojne slučajeve koje imamo u starim članicama Evropske unije, koje krše zahtevne direktive kao što su upravljanje otpadom, industrijskim zagađenjem i slično - navela je Ivana Vojinović, iz Direktorata za životnu sredinu, i dodala da su sadašnje procene da bi Crna Gora mogla sve kriterijume da ispuni u narednih 17 godina.

U Ekološkom pokretu "Ozon" smatraju da je bilo očekivano to što pregovaračko poglavlje 27 nije otvoreno, jer, kako ocenjuju, nije završeno sve što treba da bi Crna Gora došla do te faze procesa.

- Vidljivo je da nemamo jasnu viziju kako da uredimo sistem upravljanja otpadom. Još se razmišlja o dijametralno suprotnim rešenjima od onih koje se sugerišu direktivama EU, a tu mislim na inicijativu za izgradnju centralnog postrojenja za spaljivanje otpada u Nikšiću - kaže Aleksandar Perović, direktor "Ozona". - Postoje veliki problemi sa radom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Budvi, Kotoru, Tivtu, Nikšiću, Podgorici, kao i o sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine od strane najvećih zagađivača KAP-a i Železare, koji rade bez integrisanih dozvola, Železara i bez ekološke saglasnosti.