Tone otpada na dnu Bojane

ULCINj - Nekada najčistiji grad u bivšoj SFRJ, Ulcinj je postao deponija Crne Gore i Albanije. Zagađuju ga enormno sami Ulcinjani, ali i Podgoričani, Nikšićani i stanovnici Albanije, čije otpadne vode i smeće preko reka ulaze u Skadarsko jezero i reku Bojanu.
- Napali su nas smećem sa svih strana - kaže Dželal Hodžić, vođa „zelenih“, koji ima jedan od najtežih zadataka u državi. - Stiže nam ljudski otpad iz Crne Gore, Albanije, Makedonije i sa Kosmeta! Sve to kroz rečne slivove. Sliv Zete, Morače, Cijevne, svi vodotoci sa Cetinja, sve se to uliva u Skadarsko jezero, praktično cela Crna Gora, plus Drim iz Albanije. Osim štetnih materija koje ispuštaju veliki zagađivači, narod baca sve živo. Kad voda nadođe, ona sve ponese. Samo na dnu Bojane, računa se da ima 50.000 tona čvrstog otpada, šporeta, kreveta, automobila.
Ogromna količina čvrstog smeća glavni je krivac za izlivanje Bojane.
- Reka Bojana se nikada nije čistila i njeno dno zbog nagomilanog otpada se podiglo. Kada se tome dodaju južni talasi mora, koji joj ne dozvoljavaju da se prazni, onda se dobiju katastrofalne poplave. Prema tome, nije reka kriva, krivi su, po običaju, ljudi - kaže Hodžić.
Osim što je do neslućene granice zaprljao Skardarsko jezero i Bojanu, čovek je uništio i riblji svet u reci.
- Nekada se na ušću Bojane vadila i kečiga i moruna i cipol (skakavica) i riba hama, a atlantska sardina (plava) išla je iz mora u jezero na mrešćenje. Danas ribari love sa malim oknima, koje zakon zabranjuje, a u Albaniji eksplozivom i strujom - veli Hodžić i navodi da su gliseri i skuteri takođe učinili svoje: trka glisera, kojom se ponose organizatori u Budvi, bila je zločin bez presedana nad svim živim bićima u moru.
Sramota Crne Gore i Ulcinja je kanal Porto Milena koji nosi naziv kneginje Milene. Napravljen je po nalogu knjaza Nikole, da bi se močvara isušila i da deca ne bi umirala od malarije. Rus koji je rukovodio radovima naglasio je da taj kanal do mora ne sme da bude dubok, da se more ne bi ulilo u močvaru. Ali, baš su to uradili, pa je morska voda ušla u ravnicu. Nestali su komarci, ali je zemlja onesposobljena za poljoprivredu. Vremenom, bespravna gradnja učinila je svoje i više od 60 odsto svih otpadnih voda Ulcinja ide u taj kanal.
- Nekadašnja hranilica Ulcinjana postala je septička jama - kaže Dželal Hodžić i navodi zašto se kanal čisti. - Zato što su u sporu nadležnosti. Po zakonu pripada JP „Morsko dobro“ koje kad treba da naplate, tu su, kad treba da očiste - peru ruke, a isto važi i za Ministarstvo poljoprivrede, Upravu za vode i opštinu Ulcinj. Samo od Ulcinjana „Morsko dobro“ godišnje uzme pola miliona evra, a uloži toliko da nije ni vredno spomena. Na našu žalost, postali smo južna palanka, mesna zajednica Budve, u kojoj je sedište „Morskog dobra“, a u našoj opštini je više od 50 odsto teritorije koja je u njihovoj nadležnosti.

POLITIKA
- DOŠLI smo u ovakvu situaciju zato što nismo imali nekog jakog političara kao što je imala Budva, na primer. Da se pobunimo zbog nemara države prema nama, okrenuli bi na politiku i rekli: Albanci hoće da se otcepe - kaže Dželal Hodžić.