Zapadni mediji posle ubistva generla: Strah od iranskog odgovora i opšteg haosa na Bliskom istoku

Međusobne pretnje Vašingtona i Teherana nakon ubistva iranskog generala produbile su strahove o mogućem ratu i opštem haosu na ionako nestabilnom Bliskom istoku, prenosi Slobodna Evropa pisanje svetskih medija, ističući kako je iransko napuštanje nuklearnog sporazuma najjasnija pretnja zaoštravanju tenzija koje uključuju i druge aktere iz regije.

Eskalacija odnosa SAD i Irana ulazi u novu opasnu fazu, ocjenjuje Forin polisi i ističe da se od Irana mogu očekivati kratkoročne odmazde, naročito protiv američkih snaga u Iraku, ali i dugoročne u kojima će Iran ubrzati svoje napore za nabavku nuklearnog oružja.

Spektar mogućih iranskih odgovora uplašio je tržišta nafte, naglašava Forin polisi dodajući da su cene nafte u petak skočile za više od četiri odsto - na skoro 70 dolara za barel.

PROČITAJTE JOŠ - “Budite strpljivi da vidite AMERIČKE LEŠEVE”: Iran sprema osvetu, jedna SLABA TAČKA treba posebno da brine SAD

Analitičari strahuju da će Iran nastaviti napade na regionalnu naftnu infrastrukturu, nakon ranijih udara na naftne tankere u blizini Ormuškog moreuza i na ključni saudijski naftni pogon koji su privremeno omeli proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji u septembru 2019.

Nekoliko američkih zakonodavaca kritikovalo je jednostrano delovanje predsednika Donalda Trampa upozoravajući na povećanu mogućnost velikog sukoba, dok su pojedini stručnjaci sa Bliskog istoka kazali da poslednjim potezom SAD rizikuje pokretanje nepredvidivih događaja.

Iako većina analitičara očekuje da će se Iran suzdržati od potpunog obračuna s američkom vojskom, ipak je moguće očekivati više napada Islamske revolucionarne garde i proiranskih jedinica u Iraku.

Veća potencijalna pretnja su ubrzani napori Irana u potrazi za nuklearnim oružjem, a otkako se Trampova administracija povukla iz nuklearnog sporazuma 2018. , Iran je nagomilao više uranijuma nego što je to dopušteno sporazumom, te je postalo lakše razviti bombu i ta nuklearna akceleracija bi mogla povećati rizik regionalnog sukoba, zaključuje Forin polisi.

Iran je u nedelju saopštio da se više neće pridržavati nijednog ograničenja iz nuklearnog sporazuma potpisanog sa svetskim silama 2015. ističe agencija Asošijejtid pres.

Najava predstavlja najjasniju pretnju širenja nuklearnog oružja koja dodatno povećava regionalne tenzije, jer je iranski dugogodišnji neprijatelj Izrael obećao da nikada neće dopustiti Iranu da proizvesti atomsku bombu, ukazuje AP.

Jedna od rijetkih utešnih osobina neispravnog, egocentričnog i sujetnog pristupa Donalda Trampa predsedništvu je njegov relativni oprez pri raspoređivanju američke vojne moći u inostranstvo - čega se u više od tri godine i pridržavao, ali to više nije moguća, ocjenjuje urednički tim britanskog Gardijana.

Reč je o potezu koji je bio toliko rizičan da su ga ranije odbijali i Džordž Buš i Barak Obama, jer su znali da bi napad na vođu Kuds snaga mogao dovesti do rata protiv Irana. No, Tramp je tvitom, ističući američku zastavu, odlučio iskoristiti priliku. Samim tim ugrozio je sigurnost SAD-a i stabilnost regije Bliskog istoka, ocjenjuje Gardijan.

Neposredno objašnjenje za ubistvo pružio je Pentagon, koji je rekao da je general Sulejmani planirao napade na američko diplomatsko osoblje i članove službi u regiji.

Tome je prethodila smrt američkog radnika tokom raketnog napada proiranske posredničke jedinice, ističe britanski dnevnik.

S obzirom na to da Iran već preti oštrom odmazdom zbog ubistva komandira Kuds snaga, američki predsednik je jasno utvrdio da je najbolji način protiv eskalacije sukoba unapred povećati uloge, navodeći šta će se dogoditi ako Teheran krene u realizaciju prijetnji, ocjenjuje BBC-jev analitičar Džonatan Markus.

BBC podseća da je Tramp putem Tvitera upozorio Iran da SAD "ciljaju" 52 iranska mesta od koji su neka izuzetno značajna za Iran i iransku kulturu, i da će napasti "vrlo brzo i jako" ako Teheran napadne Amerikance ili američku imovinu.

Trampov tvit zanimljiv je na mnogo načina, ukazuje Markus ističući da njegovo spominjanje ciljeva važnih "iranskoj kulturi" sugeriše puno širi popis ciljeva, ne samo onih koji se odnose na vlast, vojsku ili privredu.

Tramp nastoji izvesti neku vrstu zastrašivanja, ali ukazuje analitičar BBC, on je više puta naglašavao i svoj zamor i zamor Vašingtona zbog američke vojne uključenosti u regionu.

Kriza između Sjedinjenih Država i Irana još nije dosegla tačku bez povratka i glasovi razuma to mogu spriječiti, ocenjuje urednički tim Njujork tajmsa dodajući da su uticajni republikanski senatori jedini ljudi koji imaju moć da utiču na Trampa.

Presudno je da republikanski senatori poput Lindzija Grema, Marka Rubija i Miča Mekonela podsete Trampa na njegova obećanja da će sačuvati Ameriku od vojnih intervencija u inostranstvu, ukazuje list dodajući da ih je predsednik slušao u prošlosti, a da sada ima razloga da ih se i plaši - zbog predstojećeg suđenja oko impičmenta pred Senatom.

Izjavljujući da će Sjedinjene Države vazdušno odgovoriti na napade na američke ciljeve ili imovinu, Tramp crta jarko crvenu liniju koju Iran ne može preći.

Iran se oslanja na mrežu posredničkih snaga iz Jemena, Sirije, Iraka i Libana, ističe Njujork tajms ukazujući da su se prethodni američki predsednici suzdržavali od atentata na Sulejmanija zbog iranske sposobnosti da na napade odgovori asimetričnim nasiljem uz pomoć posredničkih militantnih jedinica.

Tramp ne može sprečiti da region pređe svoju crvenu liniju, čineći nasilni sukob verovatnijim, ocenjuje Njujork tajms u uredničkom komentaru dodajući kako i Iran može prelaziti liniju - manje direktno - reagujući na kibernetičke ratove ili napadajući američke saveznike u regionu.

Napad u kojem je stradao Sulejmani uzdrmao je Irak, pojačavajući dugogodišnju bojazan da će tlo te zemlje ponovo postati polje za krvavi rat između Vašingtona i Teherana, ukazuje Vašington post ističući kako je u Bagdadu strah od rata aktuniji jer su potencijalne posledice više kobne.

U subotu su osim pogrebne povorke Sulejmaniju, ulice Bagdada bile su gotovo puste, piše Vašington post dodajući kako Bagdad sada nosi odjeke neizvesnosti koja je prethodila američkoj invaziji 2003. godine.

Iran je obećao osvetu protiv SAD zbog ubistva Sulejmanija, a Trampova administracija saopštila je kako šalje hiljade dodatnih vojnika na Bliski Istok pa se region mora pripremiti na moguću eskalaciju nasilja - možda s Irakom u središtu oluje, ukazuje vašingtonski list.