Šta ako se sretnu američki F-35 i ruski Su-35

Borbeni avion „Lokhid Martin“ F-35 trebalo bi da izbegava kontakt sa ruskim jurišnim avionom Su-35, a postoji više razloga da se porede ove dve visokotehnološke vojne letelice.

Upoređivanje aviona je uvek zabavno, naročito kada njihova imena imaju isti numerički indeks. Naravno, nikada se nije desio pravi sukob F-35 i bilo kog ruskog aviona, a uz malo sreće i puno strpljenja nikada ga neće ni biti, stoga nastavite da čitate ovo poređenje samo kao stvar nagađanja.

Veb-sajt „Skaut“ (Scout) pozabavio se sledećim misaonim eksperimentom: šta bi se desilo kada bi grupa od četiri F-35 srela grupu od četiri Su-35 u borbenoj situaciji?

U prvom odgovoru, koji se nalazi u njihovom članku „Ruski Su-35 prema američkom ’Steltu‘ F-35: Ko pobeđuje?“, zapaža se da je „najverovatniji odgovor da bi promenili kurs i pozvali F-22 ’Raptore‘ i F-15C-ove, koji imaju zadatak da steknu i održavaju superiornost u vazduhu“.

„U međuvremenu, F-35 bi veselo produžili svojim putem na izvršavanje zadataka“, dodali su autori.

Kakve podatke oni imaju koji podržavaju ovu njihovu tvrdnju? Su-35, koji još uvek nije u potpunosti peta generacija vojnog aviona, predstavlja prilično unapređenu verziju pouzdanog aviona Su-27 (NATO naziv „Flanker“), koji je prvi put poleteo 1977. Treba istaći da nadogradnja uključuje novu avionsku elektroniku, nove motore, pa čak i modifikovanu strukturu trupa — što obično označava novi model.

„Su-35 može da dostigne brzinu od 2,25 maha na velikim visinama i 1,13 maha na nivou mora, što je u rangu sa američkim avionom pete generacije F-22 ’Raptor‘. S druge strane, F-35 „jedva može da dodirne 1,6 maha pod punim mlazom“, navodi „Skaut“.

„Dok četiri aviona ’Raptor‘ koji krstare velikim supersoničnim brzinama u retkim slojevima atmosfere iznad 15,24 kilometara mogu efikasno da izaberu kada i gde da se bore, grupa F-35, sporijih aviona koji lete na manjim visinama, mogla bi da bude prisiljena da reaguje na neprijateljske avione sa boljim performansama, ukoliko ne budu pažljiviji“, tvrdi autor članka.

Manje brzine znači manje energije za lansiranje raketa, što, zauzvrat, znači kraći opseg napada. „Skaut“ ističe da F-35 ne može da nosi toliki broj raketa vazduh-vazduh kao F-22.

A sa raketom AIM-9Iks (AIM-9X), koja ima mnogo kraći domet i namenjena je za borbe u vazduhu, F-35 u svojoj konfiguraciji ne nosi nijednu.

Rakete dugog dometa AIM-120 (AIM-120 AMRAAM) za F-35, sposobne za borbe izvan vidnog polja, takođe su podložne ometanju radio-talasa.

„Ako je prisiljen na borbu u vazduhu, vrhunske veštine i iskustvo pilota američkog F-35 mogli da budu jedini faktor koji bi mogao da ga spasi da bude oboren“, tvrdi veb-sajt.

„U suštini, pilot aviona F-35 trebalo bi da izbegava blisku borbu po svaku cenu“.

Treba istaći i da avionu F-35 takođe nedostaje manevarska sposobnost. Svi borbeni avioni u službi američkog vazduhoplovstva mogu da nadmaše F-35 u smislu manevrisanja — uključujući i starije letelice poput F-16 ili čak F/A-18 „Hornets“. Jedina stvar na koju F-35 zaista može da se osloni su njegova „nevidljivost“ i visokotehnološki senzori. Ako pilot ima sreće, mogao bi da izvrši iznenadni napad van vidnog opsega.

Na kraju „Skaut“, kao rezultat svog dobronamernog misaonog eksperimenta, preporučuje da se avioni F-35 samo sakriju i omoguće ruskim avionima širok prostor za prolaz.

(sputniknews.com)